Sprema li se Nemačka za ulogu novog svetskog policajca

Ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer hoće od Bundesvera da napravi globalnu intervencionističku armiju i da ojača ugled vojske u samoj zemlji. To je zamisao koja ne izaziva baš opšte oduševljenje.

"Zaklinjem se da ću verno služiti Saveznoj Republici Nemačkoj i da ću hrabro braniti slobodu nemačkog naroda", bile su reči kojima se danas više stotina novih vojnika zaklelo pred zgradom Rajhstaga u Berlinu, a slično je bilo i u drugim nemačkim gradovima.

Ministarka odbrane je želela da zakletva bude javni događaj i u tome su je podržale stranke vladajuće koalicije, a protiv toga nije bio ni zeleni premijer Baden-Virtemberga Vinfrid Krečman. A evangelistički vojni biskup Zigurd Rink je podržao taj predlog kao doprinos "detabuiziranju Bundesvera".

Jedino je Stranka levice bila protiv tog predloga. Njen šef Bernd Riksinger se nadao da će protiv predloga koji je ministarka odbrane iznela još letos, biti čak i demonstracija.

Bundesver bi trebalo da postane vidljiv

Anegret Kramp-Karenbauer (popularna i kao "AKK") hoće da Bundesver postaje vidljiviji i da dobije veći značaj za građane. Bundesver, kako je rekla, "spada u središte našeg društva, naših gradova i opština".

Javne zakletve armije nisu tako samorazumljive u zemlji čija je vojska pre 80 godina napala druge zemlje.

Kada je 1980. Tadašnji ministar odbrane Hans Apel prvi put održao ceremoniju zakletve van zidova kasarni, na Vezer-stadionu u Bremenu, to su propratile demonstracije na kojima je bilo nasilja i više stotina povređenih. Danas se ne samo apeli, već i akcije Bundesvera u inostranstvu, više ne dovode u pitanje.

U slučaju potrebe, upotrebiti sva vojna sredstva

AKK je sa svojim idejama otišla i dalje od toga. U više govora koje je održala proteklih nedelja, stavila je do znanja da Nemačku vidi kao buduću "silu oblikovanja"; ona hoće da formira Nacionalni savet za bezbednost i traži da se u akcijama zajedno sa saveznicima ako je to potrebno, "iscrpi čitav spektar vojnih sredstava".

Sa tim se uglavnom slažu vojne i bezbednosnopolitičke strukture. Harald Kujat, bivši predsedavajući vojnog odbora NATO, ideje AKK je označio kao važne prve korake.

Stvaranje Nacionalnog saveta bezbednosti podržava i Volfgang Išinger, šef Minhenske konferencije o bezbednosti.

Previše akcija?

Ali. javlja se i otpor. Hans-Peter Bartels, opunomoćenik Bundestaga za vojsku, takođe smatra da Nemačka "ima globalnu odgovornost". Ali, smatra i da je Nemačka preopterećena.

"Trenutno se u akcijama u Avganistanu, Maliju, Nigeru, na Balkanu, u Sredozemnom moru, u Indijskom okeanu, u Jordanu i Iraku. Tome treba dodati i mnogo veće obaveze NATO u Evropi. "Jedinice već sada to jedva postižu", kaže Bartels.

Jedan od kandidata za predsednika SPD, Norber Valter-Borjans, smatra da nije dobro da se "nova vojna normalnost" postiže "sa još više akcija u inostranstvu".

Šef poslaničkog kluba Zelenih Anton Hofrajter smatra da se umesto jačanja uloge vojske da prednost diplomatiji i prevenciji kriza. A Njegov stranački kolega Hans Kristijan-Štrebele kaže da ga, kada AKK govori o spektru vojnih sredstava koji treba do kraja iskoristiti - obuzme užas.

Partneri se spore

I na spoljnopolitičkom planu ministarki duva vetar u lice. Ona kaže da isključuje mogućnost nemačkih solo-akcija, i da u vojnim akcijama želi da dela zajedno sa saveznicima.

Ali, ko su mogući saveznici? Tu se najpre normalno nameće NATO.

Ali, francuski predsednik Emanuel Makron je nedavno rekao da je pre svega zbog nesigurnog ponašanja SAD, NATO klinički mrtav – i založio se za pojačanje unutarevropske saradnje.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je, međutim, navodno najtešnjem političkom savezniku Makronu odbrusila neuobičajeno oštro. Taj spor ne znači ništa dobro za razvoj buduće strategije zajedno sa drugima.

Ostavka jednog predsednika Nemačke

U nemačkoj unutrašnjoj politici se stav prema Bundesveru i njegovim zadacima u narednih deset godina prilično promenio.

Godine 2010., tadašnji predsednik Nemačke Horst Keler je posle jednog intervjua o ulozi Bundsvera čak bio prinuđen da podnese ostavku.

On je rekao da "zemlja naše veličine sa svojom orijentacijom na spoljnu trgovinu... mora znati da je... u slučaju nužde neophodna i vojna intervencija kako bi se obezbedili ti interesi, na primer - slobodni trgovinski putevi".

Kritika je bila glasna, govorilo se o "topovskoj politici", kao i da nemački Osnovni zakon ne dozvoljava ekonomske ratove.

Danas ministarka odbrane ne govori mnogo drukčije od Kelera. Ali, niko zbog toga ne traži njenu ostavku.

Kritike su ovaj put koncentrisane više na mogućnost da se njene ideje sprovedu nego na davanje nove i veće uloge nemačkoj vojsci.

Da Nemačka treba da se jače vojno angažuje – to, uz neke pojedinačne glasove protivljenja, kao da više nije sporno. Pitanje koje je ostalo nerasvetljeno glasi: kako da se angažuje – i s kim.

broj komentara 18 pošalji komentar
(sreda, 13. nov 2019, 03:45) - Neša [neregistrovani]

Ah

Samo neupucen ne vidi Evropsku vojsku u nastajanju. 

(sreda, 13. nov 2019, 00:03) - anonymous [neregistrovani]

Ne

"Policajac" podrazumeva sprovođenje nekih zakona, a Nemačka je već rasturanjem Jugoslavije, bombardovanjem Srbije i na sve druge načine jasno pokazala da je zakoni ne interesuju. Postoje samo "interesi".

(utorak, 12. nov 2019, 22:14) - anonymous [neregistrovani]

Stvarno

Preko 300 američkih baza, lete im američki helikopteri preko glave svaki dan ko na paradi a oni vidi Bože postadoše žandari. Sa čime? Aviacija im u raspadu, puške im prodadoše jer "ne valjaju", flotu možeš da im pomakneš samo ako imaš dovoljno jaka vesla...imaju više šansi da hodaju po mesecu nego da postanu svetski policajci.

(utorak, 12. nov 2019, 20:20) - anonymous [neregistrovani]

@ Ovo je dobro.

Kakvu moc gubi Amerika u Nemackoj kada jos uvijek u Nemackoj stoji sto hiljada Americkih vojnika?

(utorak, 12. nov 2019, 20:12) - Тал Шиар [neregistrovani]

Немци?

Француска има нуклеарно оружје,а не Немачка.Друго,под будним оком је Русије...у многим аспектима.САД третира Немачку као ратни плен.Немци не могу ништа на своју руку.

(utorak, 12. nov 2019, 20:03) - anonymous [neregistrovani]

Ovo je dobro.

Ukazuje na to da Amerika zaista gubi moć.
Braća Rusi i Nemci ce se već dogovoriti.

(utorak, 12. nov 2019, 19:18) - anonymous [neregistrovani]

Braćo Rusi 2

Šta hoćeš time da kažeš?
Šta želiš, pre svega?
Treba da gledamo kako sami da se izborimo, a ne da očekujemo da nas drugi brane.

(utorak, 12. nov 2019, 18:49) - anonymous [neregistrovani]

Braco Rusi

Jeste li
Culi

(utorak, 12. nov 2019, 17:47) - anonymous [neregistrovani]

@Sasvi logican slijed

Hrvatska je medju retkima u Evropi imala sisteme koncetracionih logora kao i Nemci, a Srbi ne. Postojali su nemacki i hrvatski logori na teritorijma okupirane Srbije gde su ubijani i Srbi i Romi i Jevreji. Skoro sam procitao jedan komnetar na hrvatskom portalu gde komentator tvrdi kako su Srbi ubijali Jevreje sto je jos jedna bolesna laz propagande, zaboravljajuci pritom da napise da se logor Staro Sajmiste, gde je ubijen najveci broj srpskih Jevreja, nalazio na teritoriji okupiranoj od strane NDH.
Bilo kako bilo, ostacete upamceni u istoriji kao jedini koji su imali logore za decu. 

(utorak, 12. nov 2019, 17:10) - anonymous [neregistrovani]

Ha-ha

Oni će da budu ono šta im kažu bankari, sada nakon kraha Bundesbanke. Nek se bave svojim potrošenim a nezarađenim 49.000 milijardi dolara.