Iskorenimo sakaćenje devojčica – zavet samita u Keniji

Cilj svih nas treba da bude da u budućnosti iskorenimo žensku genitalnu mutilaciju kao i udaju devojčica pre 18. godine, rekao je na otvaranju samita Ujedinjenih nacija u Najrobiju predsednik Kenije Uhuru Kenijata, oštro govoreći o ovoj surovoj praksi prema ženama. Samit poput ovog u Najrobiju održava se jednom u 25 godina, a državnici se "zavetuju" da će raditi na ostvarivanju ciljeva iz oblasti populacione politike i reproduktivnog zdravlja. Na samitu je govorila i srpska ministarka Slavica Đukić Dejanović.

Skup koji se održava jednom u četvrt veka. Tako se opisuje ono što se ovih dana dešava u glavnom gradu Kenije. Oko šest hiljada delegata iz celog sveta ovih dana u Najrobiju, na samitu Ujedinjenih nacija o populacionoj politici i reproduktivnom zdravlju.

Zbog samita, stanovnici Najrobija nervozno reaguju dok putuju i po više sati od posla do kuća. Ali ovo je jedan od najvažnijih događaja ove zemlje na istoku Afrike, koja je nezavisnost od Britanaca dobila 60-ih godina prošlog veka.

U Najrobiju, osim stručnjaka, predstavnika nevladinog sektora, profesora univerziteta, vodeći državnici sveta imaju svoje "zavete". Oni se "zavetuju" da će u budućnosti raditi na ispunjavanju ciljeva UN u vezi sa populacionom politikom i reproduktivnim zdravljem.

"Danas se zajedno zavetujemo da ćemo iskoreniti žensku genitalnu mutilaciju, koja je jedan od najozbiljnijih primera kršenja ljudskih prava žena i devojčica", rekao je domaćin samita, predsednik Kenije Uhuru Kenijata.

Ovo su neki brojevi sa samita – svakoga dana više od 800 žena umre prilikom porođaja.

Svakoga dana u proseku 33.000 devojčica je prisilno udato. Svake godine četiri miliona žena podvrgnuto je genitalnoj mutilaciji bez medicinskog opravdanja. Danas više od 232 miliona žena želi da izbegne trudnoću, ali njihovi izbori i budućnost su ugroženi jer ne koriste moderna sredstva kontracepcije.

Prema statistikama Svetske zdravstvene organizacije, svake godine milioni devojčica, devojaka i žena širom sveta prolaze kroz brutalnu praksu genitalne mutilacije, odnosno ženskog obrezivanja. Mnogi od primera dolaze iz Afrike, a prvi čovek Kenije Uhuru Kenijata veoma je otvoreno govorio o ovome.

Kraj dečjim brakovima 

"U aprilu ove godine potpisali smo važnu deklaraciju sa Ugandom, Tanzanijom, Somalijom i Etiopijom kako bi se prekinula ova prekogranična praksa, a nedavno je u Keniji potpisan sporazum sa verskim i kulturnim organizacijama, da zajedno radimo na tome da se genitalna mutilacija iskoreni do 2022. godine", poručio je predsednik Kenije.

Kenijata se "zavetovao" i da će raditi na tome da se iskorene dečji brakovi, jer je broj devojčica u svetu koje se udaju pre svoje 18. godine danas 25 odsto, mada je 1994. godine bio 35 odsto.

Kenijata kaže da takvi brakovi negiraju obrazovni potencijal devojčica i mogućnost da daju svoj puni doprinos zajednici. Tako je izgledao jedan od "zaveta" na samitu u Najrobiju.

A bilo ih je mnogo, jer u glavnom gradu Kenije borave predstavnici više od 100 zemalja sveta.

Prvog dana samita čuli su se "zaveti" da se do 2030. godine iskoreni smrtnost porodilja, da se u celom svetu izađe u susret ženskim zahtevima kad je reč o planiranju porodice i da se potpuno zaustavi nasilje nad ženama i devojčicama.

Srpski zaveti 

Afričke zemlje imaju svoje probleme kad je reč o populaciji, reproduktivnom i seksualnom zdravlju, a Evropa ima svoje. A ima ih i Srbija. Neki od problema su negativni demografski pokazatelji, niska stopa rađanja, ali i nedovoljna svest ljudi o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.

Jedan od govornika na samitu u Najrobiju bila je i srpska ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. "Svi smo se zavetovali da ćemo se u narednom periodu truditi da reproduktivno zdravlje i održivost spojimo i da se posvetimo porodici, ravnopravnosti žena i devojčica i ciljevima održivog razvoja", kaže za RTS Slavica Đukić Dejanović.

"Kad je reč o Srbiji, mi zapravo treba samo da ispunimo sve one zadatke koji stoje u samom strateškom dokumentu o ovim pitanjima, a on kaže da znanja o reproduktivnom zdravlju moraju imati i praktičnu primenu, dakle moramo ih primenjivati kroz edukaciju i kroz komunikaciju sa mladima, kroz obrazovanje i kroz saradnju sa porodicama", kaže Slavica Đukić Dejanović.

"Mi smatramo da znanja o reproduktivnom zdravlju kroz sistem obrazovanja treba da podignemo na viši nivo, da porodice treba da budu informisane, i da se unutar porodica ne stavlja ta tema pod tepih, već da se o njoj govori i da vršnjačka komunikacija o tome treba da bude češća."

Neispunjeni zaveti iz Kaira 

Veliki samit o populacionoj politici i reproduktivnom zdravlju održava se 25 godina nakon samita u Kairu. Tada je usvojen program kojim se 179 država sveta obavezalo da će raditi na ostavrivanju ciljeva, na primer da se drastično smanji smrtnost novorođene dece i majki pri rođenju, da svi imaju jednak pristup reproduktivnom i seksualnom zdravlju. 

Skup iz Kaira princeza Meri od Danske u Najrobiju je opisala kao "prekretnicu u našoj istoriji". Čelni ljudi Populacionog fonda Ujedinjenih nacija priznaju da je vizija i dalje daleko od realnosti.

"Put koji je počeo pre 25 godina u Kairu je daleko od toga da je završen", poručuje izvršna direktorka Natalija Kanem.

Mnogi govornici na samitu u Najrobiju pominjali su tu rečenicu u svojim "zavetima" – "Sada je vreme da završimo taj nedovršeni posao". 

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 13. nov 2019, 08:34) - anonymous [neregistrovani]

21 vek...

Ponekad pročitaš poneku vest i stvarno ti ne dođe da veruješ da živiš u 21 veku...