Parlament RS usvojio zaključke o neustavnoj transformaciji dejtonske strukture BiH

Na sednici parlamenta Republike Srpske koja je trajala do duboko u noć usvojeni su zaključci o o neustavnoj transformaciji dejtonske strukture BiH i uticaju na položaj i prava RS.

U zaključcima se ističe da parlament RS odbacuje sve akte koji su protivustavni i koji nisu u skladu sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u Bosni i Hercegovini. 

Naglašava se da je Bosna i Hercegovina nastala saglasnošću Republike Srpske i Federacije BiH i da samo saglasnošću oba entiteta može i postojati.

U zaključcima skupštine u Banjaluci zahteva se od strana potpisnica i svedoka Dejtonskog sporazuma, kao i od svih predstavnika međunarodne zajednice da reaguju na donošenje akata koji pozivaju na razgradnju Dejtonskog sporazuma, kao i na svaku aktivnost koja je suprotna njegovim odredbama i principima.

Kako se navodi, u slučaju izostanka reakcije strana potpisnica, svedoka Dejtonskog sporazuma i predstavnika međunarodne zajednice na pokušaje razgradnje Dejtonskog sporazuma, Narodna skupština Republike Srpske će pristupiti donošenju novog Ustava Republike Srpske, o kojem će se izjasniti i građani na referendumu.

Parlament RS zadužuje sve nadležne institucije Republike da, bez odlaganja, preduzmu neophodne aktivnosti u cilju pripreme sveobuhvatne informacije o okolnostima i aktivnostima koje su dovele do donošenja odluke o davanju saglasnosti Republike Srpske na sporazume o formiranju Zakona o odbrani BiH, Zakona o indirektnom oporezivanju BiH, Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH, kao i drugih zakona kojima su derogirane nadležnosti Republike Srpske, kao i onih zakona koji su nametnuti od strane visokih predstavnika u BiH i kojima se ugrožava ustavno-pravni položaj Republike Srpske zagarantovan Dejtonskim sporazumom, poručuje se u jednom od zaključaka.

Ističe se da će parlament Srpske reagovati u pogledu određivanja budućeg statusa Republike Srpske u slučaju bilo kakvih nastojanja protivustavne teritorijalne reorganizacije BiH i bilo kakvih aktivnosti na urušavanju teritorijalne organizacije Grada Istočno Sarajevo, kao i u slučaju svih drugih aktivnosti usmerenih na transformaciju i dekonstrukciju Dejtonskog sporazuma i strukturu državne zajednice koja je njim stvorena. 

Navodi se da je skupština RS kao nosioce suvereniteta prihvata samo entitete i konstitutivne narode u BiH, te bilo kakvo nametanje suvereniteta izvan toga ima neustavan i antidejtonski karakter. Bosna i Hercegovina poseduje ograničeni i izvedeni suverentitet koji se ogleda u delovanju prema trećim državama. Unutrašnji suverenitet pripada Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Pravo na samoopredeljenje

U vezi sa tim, Skupština RS, kao najvažnije načelo Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa 4 ističe prava konstitutivnih naroda u skladu sa principima Ustava BiH i međunarodnih dokumenata koji promovišu prava naroda, a koji su deo ustavnog sistema u BiH, uključujući i pravo na samoopreljeljenje, što u okvirima Dejtonskog sporazuma podrazumeva očuvanje dejtonske strukture i široke autonomije entiteta.

Nadležnosti BiH utvrđene Ustavom BiH su ograničene i taksativno nabrojane u članu 3.1. dok su nadležnosti entiteta sve one koje Ustavom BiH nisu izričito dodeljene nivou BiH. To potvrđuju i mehanizmi zaštite entitetskih prava kao i prava konstitutivnih naroda.

U slučaju negiranja prava naroda na samoopredeljenje koje je proklamovano Poveljom Ujedinjenih nacija i daljoj podršci aktivnostima koje vode razgradnji Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska zadržava pravo da konačno odluči o svom budućem statusu.

Skupština RS odbacuje svako delovanje koje je usmereno na izmenu izvornog Dejtonskog sporazuma i njegovog Aneksa 4 - Ustava BiH, koji je temelj postojanja i rada svih institucija i zvaničnika na nivou BiH, te će svako delovanje koje nije u skladu sa Ustavom BiH u budućnosti imati odgovarajuću reakciju iz Republike Srpske.

Parlament RS obavezuje predstavnike Republike Srpske u Predsjedništvu BiH, u Predstavničkom i u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i u Savjetu ministara BiH, da ne učestvuju u menjanju Poslovnika o radu i drugih akata na način da se tim izmenama smanjuje broj predviđenih srpskih glasova i glasova iz Republike Srpske za donošenje odluka iz njihove nadležnosti.

U BiH je godinama na delu sistematska i nelegalna unitarizacija činjena nepravnim postupcima visokog predstavnika uz brutalna kršenja ustavne strukture BiH. Narodna skupština Republike Srpske ne prihvata aktivnosti koje vode neustavnoj unitarizaciji BiH, te zahteva od svih nosilaca vlasti, kako u Republici Srpskoj, tako i u zajedničkim institucijama državne zajednice BiH, da sve svoje aktivnosti usere na povrat ustavnih nadležnosti entiteta.

Inicajtiva za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika

Narodna skupština Republike Srpske će, shodno poštovanju suvereniteta i vladavine prava, pokrenuti inicijativu za ukidanje Kancelarije visokog predstavnika.

Kako se ukazuje, postojanje i delovanje visokog predstavnika, kao neizabranog stranog zvaničnika bez ikakve odgovornosti, koji je prisvojio neograničena izvršna, zakonodavna i sudska ovlašćenja koja ne podliježu nikakvoj reviziji, predstavlja kršenje Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma kojim su jasno propisane nadležnosti visokog predstavnika.

Aneks 10 Dejtonskog sporazuma kojim je, saglasnošću entiteta koji čine BiH, ustanovljena funkcija visokog predstavnika i definisan njegov zakonski autoritet, ne sadrži odredbe koje mu daju ovlašćenje da izdaje bilo kakve obavezujuće odluke. Neprihvatljiv je i neproduktivan dalji ostanak i ponašanje visokog predstavnika u BiH, čije izjave češće doprinose nesporazumima nego sporazumima u BiH.

U zakljčcima se odbacuju bonska ovlašćenja visokog predstavnika kao potpuno neustavna, nezakonita i nelegitimna, budući da njihova primena predstavlja flagrantnu povredu ustavno-pravnog ustrojstva BiH i kršenje osnovnih ljudskih prava, kao i međunarodnih instrumenata za njihovu zaštitu.

Sastav i načina rada Ustavnog suda

U tekstu se dalje kaže da će Skupština RS pokrenuti pitanje sastava i načina rada Ustavnog suda BiH. Ustavni sud BiH nema legitimitet zbog prisustva stranih sudija u sastavu Ustavnog suda, koji više političkim nego pravnim delovanjem nanose nemerljivu štetu Republici Srpskoj.

Neprihvatljivo je dalje prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu BiH, jer niti jedna zemlja u svetu nema u svom ustavnom sudu mesta rezervisana za strane sudije, što samo dokazuje da BiH nije suverena zemlja, poručuje se u zaključcima.

Prisustvo stranih sudija u Ustavnom sudu nespojivo je sa opredeljenošću za evropsku budućnost BiH. Ustavni sud BiH u praksi ima i druge nadležnosti koje su atipične u modernom ustavnom sudstvu, koje još proširuje, što je apsolutno nedopustivo, napomilje se u zaključcima koje su osovojili poslanici RS.

Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da pokrene pregovore sa Vladom Federacije BiH u cilju urgentnog usaglašavanja Zakona o Ustavnom sudu BiH, kojim će biti regulisan njegov sastav i funkcionisanje u skladu sa temeljnim principima Ustava BiH, te otklonjene sve prepreke za dalji napredak državne zajednice prema Evropskoj uniji i da u narednom periodu pripremi Zakon o rehabilitaciji svih nezakonito smijenjenih lica iz Republike Srpske koji su smijenjeni odlukama visokih predstavnika

Međuentitetski pregovori o pravosuđu

Takođe, parlament RS zadužuje Vladu Republike Srpske i druge nadležne institucije da pokrenu reformu institucija pravosuđa na nivou BiH - Suda BiH, Tužilaštva BiH i sistema Visokog sudskog i tužilačkog vijeća koje je visoki predstavnik nametnuo nezakonitim odlukama, suprotno Ustavu.

Zakon o Sudu BiH mora da spreči proširenu nadležnost suda u odnosu na krivične zakone entiteta, te da omogući formiranje nezavisnog apelacionog suda čija će nadležnost biti ograničena na predmete Suda BiH.

Reforme su nužne i da bi se obezbedilo da Tužilaštvo BiH bude nezavisno, odgovorno i oslobođeno dominacije jedne političke stranke ili konstitutivnog naroda ili uticaja međunarodne zajednice.

Entitetske institucije treba da imaju ovlašćenja u pogledu imenovanja i nadzora nad entitetskim sudijama i tužiocima, a nadležnost u pogledu sudija i tužilaca na nivou BiH treba da bude ravnomjerno raspoređena između entitetskih institucija.

Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da analizira efekte neustavnih prenosa nadležnosti sa entiteta na nivo BiH, uključujući nadležnosti prenesene putem tzv. međuentitetskih sporazuma u oblasti odbrane i indirektnih poreza.

Vladi RS se nalaže da o o tome izvesti parlament, s ciljem pokretanja razgovora između entiteta i legitimnih predstavnika konstitutivnih naroda o preispitivanju njihove efikasnosti.

O saradnji sa NATO

Posebno, Narodna skupština zadužuje Vladu Republike Srpske da izvrši pripreme kako bi se omogućilo eventualno izdvajanje iz PDV sistema BiH i otvaranje posebnog računa za PDV Republike Srpske, budući da radom Uprave za indirektno oporezivanje BiH, kao i načinom raspodele prikupljenih sredstava, nastaje šteta za Republiku Srpsku i njene građane.

Ukazuje se da će parlament RS nastaviti da deluje u skladu sa Rezolucijom o zaštiti ustavnog poretka i vojnoj neutralnosti kojom se Srpska obavezala na vojnu neutralnost.

Narodna skupština Republike Srpske podržava saradnju sa NATO-om i njenim ključnim članicama na pitanjima bezbednosti, ali se protivi članstvu BiH u NATO, najpre zbog toga što neprihvatljivim smatra formiranje NATO granice prema Republici Srbiji, kao i zbog ogromnih troškova koje bi pristupanje ovom savezu proizvelo za Republiku Srpsku i BiH.

U slučaju nasilnih pokušaja pristupanja Bosne i Hercegovine NATO savezu, Republika Srpska će održati referendum na kojem će građani odlučiti o članstvu Republike Srpske u bilo kakvim vojnim savezima, zaključuje se u tekstu usvojenih zaključaka parlamenta RS.

broj komentara 0 pošalji komentar