Pravopisne i gramatičke greške uporne i česte

Broj onih koji nemaju osnovno obrazovanje se smanjuje, ali greške pri govoru ili pisanju česte su i kod visokoobrazovanih ljudi. U opadanju kulturnog nivoa, ni jezička kultura ne može da bude pošteđena. Koje su najčešće greške u svakodnevnom govoru?

Među najčešćim greškama su one koje se tiču upotrebe reči "jer" i oblika "je l'". Na primer: "Jel si stigao?" umesto "Jesi li stigao?" ili "Jer možeš ovo da uradiš?"  

"Jer" uzročni veznik i znači "zato što", dok se oblik "je li" upotrebljava u upitnim rečenicama nastalim prema izjavnim.

"Mislim da se najveći broj grešaka dogodi jer se radi u brzini, jer je inercija jača od znanja, od iskustva i od svesti govornika da nešto nije rekao dovoljno dobro", objašnjava lektor Jelena Dubajić Pantić.

Pravopisne i gramatičke greške uporne su i česte. Iako je srpski jezik jedan od najmelodičnijih jezika na svetu, svakodnevno se susrećemo s nepoštovanjem pravila naše gramatike.

Profesor Dobrivoje Stanojević sa Fakulteta političkih nauka ističe da mu najčešće pada u oči greška kada se kaže "svo vreme", umesto "sve vreme".

"Time nas je nekako 'zarazio' Vojislav Ilić u svojoj pesmi kada je rekao 'mutno je nebo svo', ali ima i 'dobrih' grešaka jer ustvari vi tada vidite sa kim imate posla", napominje profesor Stanojević.

Jedna od akcija koja se bavi zaštitom srpskog jezika, pisma i opšte jezičke kulture, može se videti na bilbordima širom Beograda, sa narodnim poslovicama i zagonetkama.

Cilj je da što više ljudi vidi kako se pravilno upotrebljavaju reči u našem jeziku.

"Čovek ako pročita svako veče jednu ili dve začkoljice, na pravom mestu, ne na internetu nužno gde može da bude i nesporazuma, onda će on u punoj meri da popravi svoj govor, da bude bliži duhu srpskoga jezika, da se jasnije i preciznije izražava, i na taj način da bolje iskazuje svoje misli, htenja, osećanja, pa ako hoćete i politička uverenja", smatra profesor Stanojević.

Gramatičke vežbe, kao i udžbenici, nude primere kojima se brzo i lako obnavlja i utvrđuje znanje naučeno još u osnovnoj školi.

broj komentara 30 pošalji komentar
(utorak, 23. apr 2019, 00:51) - anonymous [neregistrovani]

Мене највише излуђује


употреба предлога из испред глагола блокирати, контролисати, поштовати итд. (ово су само најчешћи случајеви "земунског дијалекта").
Исто тако, нервира ме "икада" на крају реченице, мада је то све ређе.
Што се акцената тиче, мислим да "командАнт", "пацијЕнт" нису српске речи, па се на њих не може применити правило о акценту на последњем слогу.
Имам друга Србина који је пре пола века дошао из Сиска, и још увек говори "шпек" и "шкаре", али ми то не смета, чак ми је и симпатично. Смета ми кад људи одрасли у Србији кваре језик.

(ponedeljak, 22. apr 2019, 17:05) - anonymous [neregistrovani]

Mačke

Srpski jezik se potpuno izrodio. Slušajte djevojke kako govore. Pa to je užas. Umjesto da kažu VREME, one izgovaraju nešto kao VREAEME... Umjesto VOZILO one kažu VUOZILO... I milion drugih primjera. Potpuno prešlo u mjaukanje... A da ne govorimo o vokalima. A umjesto O i slično... PASMA umjesto PESMA... ASAM umjesto OSAM...

(nedelja, 21. apr 2019, 23:20) - Milan [neregistrovani]

Zalosno je

koliko smo nepismeni!
Jel-jer je svakodnevna pojava kod velikog broja ljudi, "sta ti hfali" malo manje ali cesto, onda uzrecica "svasta nesto". Spisak je dug...

(nedelja, 21. apr 2019, 23:16) - Саша [neregistrovani]

Срб vs срп језик

Боље ви избаците масонерију из језика. Срби не могу да причају Србски него мало слово српски иско имамо језик Богом дат...фигуративно и буквално. Боље изшколујте људе и покажите им да су живи носиоци протоЕвропског језика и да се хиљаде наших речи налазе расуте по другим језицима без да ти други уопште и разумеју зашто то говоре. Врх Србског језика је урнебес. Ми у 2019. и даље немамо Србски речник! Људи не могу да пронађу шта неке речи значе или шта су значиле. Нема стручњака за историју језика осим оних који фурају квази компаративне студије. Објасните зашто протогрчки језик више личи на садашњи Србски или неки Срб.слов. језик него на данашњи Грчки? Молим лепо, прво сами себе научите чињеницама па онда остало? Хвала и молим лепо. Поздрав.

(nedelja, 21. apr 2019, 23:12) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Secirati

reci je isto sto i brojati krvna zrnca. Pripadate naciji ne zbog DNK ili gramatike nego zato sto se tako osecate. Osecate se tako jer ste slobodni da na tom jeziku izrazite svoju kreativnost cak i ako to cinite na gramaticki pogresan nacin. Jezik je ziv. Sve vreme se menja. Danas greska - sutra pravilo. Uostalom, cak i reci za koje smo svi saglasni da pripadaju srpskom jeziku razlicitim ljudima znace razlicite stvari. Vazno je da slobodno komuniciramo, razmenjujemo ideje, da smo kreativni i da se razumemo. Cak i ako napravite gramaticku gresku svi ce vas razumeti. U engleskom jeziku je to najociglednije. Oni svoj recnik menjaju veoma cesto i ukljucuju novonastale reci jer jezik evoluira. Cak navedu vise varijanti od kojih nisu sve ispravne ali su u upotrebi.

(nedelja, 21. apr 2019, 22:32) - anonymous sasa [neregistrovani]

Koji srpski jezik!

Pa on uopšte ne postoji i ja ga polako zaboravljam! Gde je rečnik srpskog jezika, nema ga.Da bi jezik nekog naroda postojao logično da ima svoj rečnik. Engleske reči mi prepravimo malo na svoje ali najgore je što prihvatamo hrvatske reči iako imamo svoe koje smo "zaboravili" tako da sada govorimo hrvatskim jezikom pa će oni iz toga zaključiti da je srpski jezik proizišao iz potonjeg. Između mnogih reći a mogao bi koliko hoćete da nabrojam nametnutih nam reči mi tj. mediji pa tako i naš narod koriste reč spoznaja a ne reč saznanje. Mladi koji nemaju pojma o hrvatskom jeziku će to koristiti kao kukavičje jaje. Neko reče nema veze pa ako nema veze zašto su se hrvati polomili da početkom devedesetih promene reči i sada mi koristimo njihove reči. Ko je ovde pametni ja znam ali izgleda da oni koji "vode" brigu o našem srpskom (ili što sada koriste reč maternij da bi se i reč srpski izbledela) ne znaju!

(nedelja, 21. apr 2019, 22:30) - anonymous [neregistrovani]

U bzini

Ne prave se greske jer je neko pisao "u bzini".
On je na brzinu dobio dvojku u osnovnoj skoli da ne bi ponavljao, pa da moraju da ga gledaju jos godinu dana.

(nedelja, 21. apr 2019, 22:18) - Miomir Maksimcev [neregistrovani]

Ako

"cistunci" pobede pa uvedu neku vrstu jezicke policije bice to katastrofa za srpsku naciju. Time bismo amputirali Srbe koji zive u Hrvatskoj, Bosni i Crnoj Gori i omogucili da zazive "hrvatski", "bosnjacki" i "crnogorski jezik". Sve tri nabrojane varijante govore i Srbi u tim drzavama i moramo ih smatrati delom srpskog jezika i prihvatiti. Najveca bi bila glupost da ih se odreknemo umesto da primenimo "inkluziju" koju tako uspesno primenjujemo kada su u pitanju azilanti. Zasto ne prihvatiti "hrvatske", "bosnjacke" i crnogorske reci u fond srpskih reci (makar i sa cetiri padeza i 34 simbola). Prihvatili smo veliki broj turskih reci ali nismo postali Turci. Govorim englesi ali nisam zbog toga postao Englez. Jezici ne asimiluju ljude. Ljudi asimiluju jezike. Strah je potpuno neopravdan. BITNO JE DA SE RAZUMEMO.

(nedelja, 21. apr 2019, 21:57) - anonymous [neregistrovani]

Da li

U duhu srpskog jezika kaže se kao šta se i uvek govorilo " DA LI", dok Srbe nisu zarazili kajkavizmi kao šta je "je li", itd.

(nedelja, 21. apr 2019, 20:57) - ,," [neregistrovani]

Страно писмо и стране речи

Оно што Нам уништава језик су стране речи. Страно писмо је такође доказ несвести.

Речце, зарези, скраћенице су тако далеко на списку задатака, који су пресудни за Наш Језик.

САНУ се понаша најнеодговорније. Речи из енглеског су Нас преплавиле и даве саму срж Нашег Бића, латиница се укоренила, а они праве ,,стандардизацију" . Сами себи секу грану на којој седе.