Drvo iz vremena Nemanjića još raste na Kosmetu

U bogatoj kosovsko-metohijskoj riznici, uz zdanja velikih zadužbinara i darovitih neimara i vredno duhovno i umetničko nasleđe, čuva se i najstarije drvo u Srbiji i, verovatno, najlepša "jerusalimska soba" srpskih domaćina. Trajanje im se meri vekovima, a vrednost životima i posvećenošću generacija koje su ih sačuvale.

U porti Pećke patrijaršije, tu gde su stolovali srpski patrijarsi i arhiepiskopi, okupljali učeni teolozi, vrsni književnici i daroviti umetnici, više od sedam vekova, raste i rađa crni "šam" dud.

Kao prirodna retkost, prvi put je stavljen pod zaštitu 1957, a od 1993. je, kao dobro od izuzetnog nacionalnog značaja, u prvom stepenu zaštite.

Pretpostavlja se da ga je posadio arhiepiskop Sava Drugi, sinovac Svetog Save, polovinom 13. veka, a da je sadnicu duda doneo iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji.

Pod njegovim krošnjama, 1690. godine Arsenije Čarnojević je održao Sabor, na kome je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu ka Vojvodini.

Dud je ostao da čeka i čuva svetinje. Polovinom dvadesetog veka, stablo mu je, posle udara groma, puklo, ali su se iz poleglih grana razvile nove krošnje.

Šest vekova posle sadnice šam duda, u Veliku Hoču, u Metohiji, stigle su jerusalimske relikvije, u kuću Hadži Siminu: ikone, sedefni krstovi i sveće.

Sve to se i danas čuva u "jerusalimskoj sobi", u kući od ćerpiča, koja je spomenik kulture pod zaštitom države. 

Jelena Spasić iz Velike Hoče ukazuje da se tamo nalazi ikona, doneta iz Jerusalima 1865.

"Moj čukundeda je tada išao sa svoja dva brata, to je veliko blago naše porodice. Čuvamo, prenosimo dalje, ono što je nama preneto sa kolena na koleno, jer to je naša istorija, to je naša prošlost, to je naša vera, i to je ono što smo mi", kaže Jelena Spasić.

Poput zelenih grana "šam" duda u manastirskom kompleksu, na obali Pećke Bistrice, i jerusalimska soba i selo koje čuva zavet predaka, odolevaju vekovnim iskušenjima i novim životom obećavaju trajanje.

broj komentara 4 pošalji komentar
(subota, 25. maj 2019, 22:18) - Милан [neregistrovani]

...

Хвала ти на људскости.
Не би га оштетио. Светиња је светиња и не гледа на националност. А Пећ и Пећка патријаршија су свима нама у срцу. Срдачан поздрав!

(subota, 25. maj 2019, 21:08) - anonymous [neregistrovani]

najljepsi dio zivota

sam proveo u Pec.Cesto sa isao u Patrijarsiju (nisam Srbin)jer sam se upravo divio svemu unutar zidova i cesto sjedio pokraj tog duda.Osoblje patrijarsije me cak i upoznalo i bili su tako ljubazni uvijek.Nisam nikad okusio plod tog duda , nekako mi se cinilo da bi ga ostetio .Pozdrav za sve Pecance i Pecanke od srca.

(subota, 25. maj 2019, 20:54) - anonymous [neregistrovani]

Tako je

RTS u dajte vise lepih ovakvih vesti Iz svih oblasti zivota

(subota, 25. maj 2019, 20:07) - anonymous [neregistrovani]

lepo

Prelepo. Da je vise ovako lepih vesti koje nam ulepsavaju dan.