Sećanja oslobodioca Beograda – tenk na Terazijama i borbe u kukuruzima Autokomande

Današnji dan je u znaku 75 godina oslobođenja Beograda. Mnogo je podataka o tome kako su izgledale poslednje borbe, a malo ljudi koji bi o njima danas svedočili. Zdenko Duplančić zapisao je i zapamtio svaki dan borbe protiv Nemaca u Beogradu.

"Ja sam ratnik iskusan. U partizane sam iš'o od 13. godine. Ja sam borac poznate prve proleterske brigade", ovo je ukratko ratna biografija Splićanina Zdenka Duplančića. On je komunista iz aristokratske porodice, pilot u penziji i danas je jedan od retkih svedoka oslobođenja Beograda.

"Mi smo se sa Rusima sastali u Đurincima 12. oktobra. To je bilo veliko veselje i radost. Znači Đurinci - to je na pola puta od Mladenovca preko Ralje, Avala i Beograd, moja divizija prva proleterska se nalazila na glavnom pravcu udara", seća se početaka oslobođenja Beograda Zdenko Duplančić, oslobodilac i pukovnik avijacije u penziji.

Iako je proslavio 91. rođendan danas se, kaže, seća svakog sata oslobođenja Beograda. Poslednji su bili najteži.

"Od Banjice preko Dedinja išli smo ka autokomandi gde ja sada stanujem, ma tu su bile njive, kukuruzi, i to ne izgleda kao što je bilo. Tu smo vodili ulične borbe. Došli smo do Slavije i nismo mogli glavnom ulicom jer je Beograd jako bio štićen i utvrđen od Nemaca. Pa smo išli sporednim ulicama. Tu smo se opet borili za svaku kuću, za svaku ulicu, za svaku baštu", prepričava Zdenko.

Kako bi Beograd bio konačno oslobođen, osim Crvene armije pristiglo im je dodatno pojačanje.

"Beograđani su nam dosta pomogli, jer mi nismo u Bosni po čukama naučili da osvajamo veće gradove kao što je Beograd. Sačuvan je i vodovod i električna centrala i telefoni i tako dalje, to su sve ljudi, omladina, Beograđani pomogli da sačuvamo Beograd", svedoči ovaj borac koji je danas na čelu SUBNORA Savski venac.

Tenk na Terazijama 

Zdenko ima hronološki zapisan svaki dan i svaki sat oslobođenja Beograda. Njegove spise tek će izučavati mladi istoričari poput Milana Gulića.

"Zgrada Narodnog pozorišta otuda postaje važna, jer zatvara taj prolaz ka Kalemegdanu kao poslednjoj uporišnoj tački nemačkih snaga na prostoru Beograda i zato se branila u neku ruku po svaku cenu. Svi ovi centralni delovi Beograda kroz koje mi svakodnevno prolazimo bili su poprište strahovitih borbi", objašnjava Milan Gulić.

A poslednja i odlučujuća borba vođena je kod današnje palate "Albanija".

"I zaista nestvarno deluje da je tih sati i toga dana, ovde vođena takva borba da je sovjetski tenk sa Terazija tukao na Palatu Albanija i da je gotovo svaki prozor bio zatvoren sa džakovima sa peskom i da je gotovo svaki prozor bio puškarnica", kaže Gulić.

U noći između 19. i 20. oktobra konačno je pala i palata "Albanija". Time je okončana nemačka okupacija Beograda koja je trajala 1.287 dana. Kada se trobojka zavijorila sa palate, Beograđanima je to bio signal da je njihov grad konačno slobodan.

U borbi za slobodan Beograd, kako se procenjuje, stradalo je oko 3.000 članova jugoslovenske vojske i 1.000 crvenoarmejaca. Oslobođenje prestonice, saglasni i svedoci i istoričari, značilo je samo jedno – slobodan Balkan.

broj komentara 2 pošalji komentar
(nedelja, 20. okt 2019, 13:51) - anonymous [neregistrovani]

Saveznici

Posle drugog svetskog rata, saveznici su nam svu pomoc dobro naplatiti.Amerika SSSR I Engleska su nam sve zlatne reserve uzeli I uvali nam kredite koje I danas isplacujemo.

(nedelja, 20. okt 2019, 13:35) - anonymous [neregistrovani]

ponosni na pretke

Ko zna da gleda i sluša na svakom koraku ove mučene zemlje naći će istoriju i bitku. Koliko je samo previranja stalo u jednu jedinu reč - kada je ponosni vojnik ulicu koja je toliko puta menjala ime samo za njegova života, nazvao "Glavna Ulica". Nadajmo se da ćemo skoro vek kasnije ipak stići do pomirenja i slavljenja svih naših predaka koji su se svako na svoj način borili za slobodu Srbije.