Beograd, u opštine se seli više od 180.000 predmeta za legalizaciju

Do roka koji je postavljen za završetak legalizacije ostale su još četiri godine. Od januara će taj posao raditi opštine. Imaju li ljude koji će se time baviti ili će morati da zapošljavaju? Za koga su četiri godine mnogo, a za koga malo?

Stanovnici Borče gde je po nekim procenama čak 80 odsto objekata građeno bez dozvole, za odluku da opštine od prvog januara sprovode legalizaciju, kažu da će im to skratiti put do šaltera, ali da će tek kada počne primena videti da li će se predmeti rešavati brže.

Stanovnici tog naselja kažu da im se godinama najavljuje legalizacija ali da mnogi nisu uspeli da legalizuju objekte.

U Beogradu će opštinama biti vraćeno više od 180.000 predmeta za legalizaciju. Najviše posla biće za službe Opštune Palilula koja ima najviše nelegalnih objekta. Tu su još i Zemun, Zvezdara, Čukarica i Voždovac u kojima treba legalizovati između 37.000 i 39.000 objekata.

"Oko 78  odsto prelazi u nadležnost gradskih i prigradskih opština. U praksi gradskih to je 400 metara kvadratnih bruto i prigradskih 3.000 metara kvadratnih bruto. Sve dok to ne pređe na nadležnost gradskih i prigradskih opština predmeti se rešavaju u Sekretarijatu za ozakonjene objekata", naveo je Nemanja Stajić, sekretar Sekretarijata za ozakonjenje.

Prigradskim opštinama biće lakše da organizuju posao jer su i do sada legalizovale objekte do 800 kvadratnih metara.

U Sekretarijatu za ozakonjenje kažu da je nelegalne gradnje, ipak, manje od kada je zabranjen promet stanova bez dozvola i njihovo priključivanje na vodovodnu i elektromrežu i drugu infrastrukturu i od kada se protiv tih investitora pokreću krivični postuci. Oni koji su gradili bez dozvole posle 2015. nadaju se da će novim izmenama zakona dobiti priliku da legalizuju svoje objekte.

"Svako ko je gradio posle roka, a imao je mogućnost da legalizuje, osuđen je na čekanje. Ne postoji inicijativa Grada Beograda niti imamo informacije da se pokreće novi postupak izmene ili donošenja novog zakona. Sada kad imamo 100 odsto pokrivenost i svako ima mogućnost da dobije dozvolu zašto bi tolerisali nelegalnu gradnju, a ako bi tolerisali šta će nam onda redovna procedura tj. građevinska dozvola", upitao je Stajić. 

Nadležni očekuju da će dodatno oporezivanje objekata bez dozvole, koje će početi od 2023. godine uticati na vlasnike da ih legalizuju. Za četiri godine, od donošenja novog zakona, legalizovano je oko 30.000 objekata u Beogradu. Ako se više ništa ne bude ilegalno gradilo, ostaje još 230.000 - za četiri godine.

broj komentara 1 pošalji komentar
(sreda, 06. nov 2019, 21:36) - Miroslav [neregistrovani]

Detaljan plan

Prvi uslov za dobjanja dozvole je detaljan plan bez koga nije moguce dobiti dozvolu.
Ovakav plan je prosao samo u centralnim delovima Beograda, periferija, gde obican narod i moze da kupi zemljiste uglavnom nije.
Nije problem, ljudi hoce da grade sa dozvolom ali spreceni su, jel nadlezni nisu uradili detaljnu regulaciju Beograda.
Detaljan plan uglavnom postoji tamo gde samo investitori mogu kupiti parcelu ili vise manjih i napraviti zgradu. Parcele sa detaljnim planom su skupe i na njima je besmisleno praviti kucu.
Apelujem da prvo nadlezni naprave uslove da ljudi mogu legalno da grade pa da onda zatezu oko ilegalne gradnje.