Za besplatnu pravnu pomoć obratite se Opštini

Od oktobra se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji smo čekali više od decenije. Kada im je potrebna pravna pomoć, a nemaju novca za advokata koji bi ih savetovao, pisao im podneske ili ih branio, oko 600.000 građana moglo bi da računa na pomoć države.

Policija, tužilaštva, sudovi, od februara pozivaju kol-centar AKS kada treba da angažuju advokate po službenoj dužnosti za građane koji ostvare pravo na odbranu o trošku države u krivičnom postupku.

Nekada su ti organi sami pozivali advokate, neke i češće, mimo redosleda sa spiska Komore, i tako im omogućavali da zarade više novca od drugih, potom ga i delili – takve tvrdnje smo slušali godinama iz vaše Komore. Takođe da su birani i branioci koji ne bi radili u interesu klijenta. Šta je sada praksa od kada je uveden kol centar, ima li mesta za bilo kakve zloupotrebe?

– Ono što je vrlo bitno, to je da je iz ovog sistema apsolutno izbačen ljudski faktor, kada izbacite ljudski faktor onda i bilo kakvu sumnju na korupciju spuštate na najniži mogući nivo.

Ono na šta bih ja skrenuo pažnju to je da smo od strane naših kolega obavešteni da je u prethodnim mesecima došlo do izvesnog broja donošenja sudskih rešenja u kojima se branioci po službenoj dužnosti upućuju na okrivljene kako bi naplatili troškove svog angažovanja.

Država ima tu obavezu da onim građanima koji dođu pod udar krivičnog postupka, a gde je obavezna odbrana, da im pruži tu odbranu. Ja sam to zaista detektovao kao veliki problem, tražio sam sastanak sa ministrom pravde i predsednikom Vrhovnog kasacionog suda.

Od prvog oktobra primenjuje se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, kome treba da podnese zahtev za to?

– Zakon prepoznaje nekih 13 kategorija lica koja mogu biti korisnici, određene ranjive grupe – deca, osobe sa invaliditetom, raseljena lica, žrtve porodičnog nasilja i tako dalje.

Procedura je vrlo jednostavna, dakle onaj ko smatra da ispunjava uslove ovog Zakona odlazi u opštinu i tada ga opština upućuje na Advokatsku komoru Srbije, koja mu sa svoje liste dodeljuje advokata.

Godinama je advokatura kočila donošenje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, bili ste protiv toga da i nevladine organizacije pružaju tu pomoć i da za to budu plaćeni od države. Šta ste postigli, šta sada nevladine organizacije mogu da rade?

– Pa pre svega, sačuvali smo ustavnost tog rešenja, naše protivljenje je bilo apsolutno opravdano. Po Ustavu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura i jedinice lokalne samouprave.

Da li to znači da ste onda protiv toga da uopšte nevladine organizacije pružaju pravnu pomoć, ako se pozivate na Ustav, ili Vam samo smeta da ih država za to plaća?

– Dakle, Ustav mora biti poštovan, tu nema kompromisa. S druge strane, ja poštujem činjenicu da su se kroz godine rada pojedine nevladine organizacije specijalizovale za određene oblasti, međutim oni su se i tada u nekim komplikovanijim slučajevima obraćali advokatima.

Danas je njihovo delovanje suženo na dve oblasti, to su Zakon o azilu i diskriminaciji, i u tim slučajevima oni mogu pružati pravnu pomoć, ali i u tim slučajevima preko advokata sa liste Advokatske komore Srbije.

Advokati koji su protestovali ispred Advokatske komore Srbije nezadovoljni radom Komore, između ostalog, ocenili su da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći pun mana, da ima milion i jednu manu, i postavili pitanje ko će građanima snositi troškove u slučaju gubitka spora.

– To će se pitanje rešiti podzakonskim aktima, Pravilnikom o plaćanju. Ja ne bih da prejudiciram, ali pretpostavljam da će stav Upravnog odbora svakako biti na liniji toga da troškove ne može da snosi korisnik ovog Zakona jer time bi bio obesmišljen sistem besplatne pravne pomoći.

broj komentara 0 pošalji komentar