Siva ekonomija iznosi i do 30 odsto BDP-a Srbije

Neće biti kompromisa u borbi protiv sive ekonomije, jer je to jedini način da obezbedimo fer uslove privredi koja posluje u skladu sa zakonima i plaća poreze, poručila je premijerka Ana Brnabić. Ambasador Nemačke Tomas Šib je ukazao da se procenjuje da siva ekonomija u Srbiji predstavlja i do 30 odsto njenog BDP-a.

Premijerka Ana Brnabić je na Četvrtoj godišnjoj konferenciji "Izlaz iz sive ekonomije", poručila da država nastavlja odlučno da se bori protiv sive ekonomije i da tu neće biti kompromisa.

"Apsolutno neće biti kompromisa u borbi, jer je to jedini način da obezbedimo fer uslove privredi koja posluje u skladu sa zakonima i plaća poreze. Mi možemo da obezbedimo bolji kvalitet života za sve građane Srbije", naglasila je Brnabićeva na konferenciji na kojoj je predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije.

Istakla je da je novim Akcionim planom za 2019. i 2020. godinu predviđeno 36 mera i 153 aktivnosti.

To je, kaže, dokaz kontinuiranog zalaganja vlade na suzbijanju sive ekonomije, kao jednog od prioriteta u stvaranju boljih uslova za život i rad u našoj zemlji.

Novi Nacionalni program predviđa smanjenje obima poslovanja u sivoj zoni za gotovo 200 miliona evra i prevođenje najmanje 11.000 radnika i 9.000 firmi iz sive zone u legalne tokove, u naredne dve godine.

Kako je rekla, efikasna borba protiv sive ekonomije će se zasnisvati na pet osnovnih stubova:

Obezbeđivanje povoljnog poslovnog okruženja i optimalnih, ne prevelikih, ali svakako ne ni premalih, poreskih stopa, zatim efikasan i transparentan inspekcijski nadzor u čijem je centru stručnost i svest da su inspekcije tu i da pomognu privrednim subjektima, a ne samo da ih kazne i gde ne sme da postoji nikakva čak ni naznaka korupcije.

Brnabićeva kaže da zatim sledi efikasna Poreska uprava, efikasna i transparentna fiskalizacija i stimulisanje bezgotovinskog plaćanja, kao i podizanje svesti građana o tome koliko sve nas siva ekonomija košta.

"Kroz bolje plate u javnom sektoru, a pre svega za zdravstvo i obrazovanje, mogućnost manjih poreza za privredu, jer ih svi plaćaju pa su prilivi u budžet veći i bolji kvalitet života – bolje uslove u zdravstvu, bolje škole, puteve, železnice i drugo".

Prva faza rada sistema e-Inspektor

Premijerka je rekla da veliku promenu predstavlja i sistem e-Inspektor.

"Završili smo prvu fazu razvoju tog sistema i uveli prve četiri pilot inspekcije u novi sistem: sanitarnu, tržišnu, Inspektora za rad, Upravni inspektorat. Krenule su od 18. februara sa novim sistemom i danas imamo 3.662 nadzora", navela je Brnabićeva.

Istakla je da su već obučene nove 32 inspekcije, što je oko 1.100 inspektora.

"Uskoro krećemo sa 30 novih inspekcija sa laptop računarima i do kraja godine da imamo potpuno novi sistem rada 34 inspekcije, dok će ostale biti uvedene sledeće godine", rekla je premijerka.

Ukazala je da se trenutno pravi Kontakt centar za sve inpsekcije, pa će moći da se prijavljuju svih prigovori i nadgleda taj proces kako se građani i privreda ne bi slali od "nemila do nedraga".

Do kraja godine ćemo, takođe, povezati sistem E-inspektor sa portalom E-uprave kako bi uveli potpunu transparenost u rad inspekcija, naglasila je Brnabićeva i dodala da je cilj i elektronski prijem rešenja i elektronsko plaćanje.

U septembru predlog za rasterećenje zarada

Ministarstvo finansija će u septembru dati predlog za dodatno smanjenje opterećenja zarada, najavio je ministar Siniša Mali.

"U septembru ćemo izaći sa predlogom daljeg rasterećenja optrećenja na zarade, videćemo na koji način, da li kroz poreze ili doprinose i koliko će to da košta budžet. Ali, mnogo više ćemo dobiti kroz smanjivanje sive ekonomije i veću zaposlenost. U septembru izlazimo sa konkretnim predlogom, koje doprinose i koje poreze i u kom iznosu i na koji način, sa ocenom efekata", rekao je Mali.

Kaže da je smanjivanje fiskalnog optrećenja jedan od najvažnijiih zahteva privrednika, ali i potencijalni izvor sive ekonomije.

"Dugoročno opredeljenje vlade je da fisklanu politiku usmeri ka održavanju niskog deficita, smanjivanje javnog duga i rastereććenja poreza i doprinosa na zarade".

Kaže da je Ministarstvo finansija oformilo radnu grupu koja radi na predlogu novog Zakona o fikslani kasama i da če taj zakon verovatno biti usvojen zajedno sa budžetom za 2020.

Mali kaže da je važno i da se uvede novi sistem - on lajn fiskalnizacija, kao svuda u svetu i napominje da u Srbiji trenutno ima 191.400 fiskalnih kasa.

Dodao je da nisu svi obuhvaćeni i da će ministarstvo vrlo brzo dati predlog kako da proširti taj obuhvat. 

Šib: Pozitivni rezultati Srbije

Ambasador Nemačke Tomas Šib je ocenio da je Srbija proteklih godina ostvarila pozitivan ekonomski rast uz povećanje poreskih prihoda, ali da je, bez obzira na dobre postignute rezultate i dalje veliki problem siva ekonomija.

Šib je ukazao da se procenjuje da siva ekonomija u Srbiji predstavlja i do 30 odsto njenog BDP-a. 

Naveo je da Srbija i Nemačka sarađuju u borbi protiv sive ekonomije i to nekoliko godina, da su postignuti rezultati i uspesi u tim nastojanjima, i da je zajednička namera da se pojača odgovornost vlasti prema građanima, ali i da građani moraju da poštuju određena pravila. 

Među uspesima u borbi protiv sive ekonomije Šib je naveo posebne šaltere za savetovanje za pitanja poreza koji su otvoreni u okviru Poreske uprave širom Srbije na kojima su savetnici odgovorili na više od milion zahteva i pitanja građana. 

"Sa Naledom smo podržali privremena poreska izuzeća za početnike u biznisu od prošlog oktobra i razne obuke", rekao je Šib. 

Naveo je da će Nemačka nastaviti da pruža podršku reformama u Srbiji kao njen pouzdan partner.

broj komentara 3 pošalji komentar
(sreda, 22. maj 2019, 18:01) - anonymous [neregistrovani]

Buvljak

U Subotici radi buvljak sa preko 3500 hiljada tezgi koji prodaju od igle do lokomotive bez ijedne fiskalne kase, Subotička carina je tolikoo korumpirana da možete ako hoćete tenk da preterate preko Mađarsko-Srpske granice ...

(sreda, 22. maj 2019, 16:09) - anonymous [neregistrovani]

Idite u Novi Pazar, Sjenicu i Tutin

Niko ne izdaje fiskalne racune, sve se radi na crno. I naravno, svaka vlast to tolerise.

(sreda, 22. maj 2019, 13:33) - anonymous [neregistrovani]

Ne moze svaka firma da izdrzi iste namete

Sta je siva zona i kako ce se to odraziti na opsatanak firmi i porodica koje se bave na primer pijacom ?
Pogledajmo male radnje samo, veliki marketi guse male radnje i teraju ih u nestanak jer su u mnogo povoljnijem polozaju, tako ce biti i sa firmama koje predju iz sive zone.
Ne moze drzava da namete na male radnje i velike radnje izjednacava, jer male radnje to finansijski ne mogu dugo da izdrze i dolazi na kraju do zatvaranja istih.
Treba svima dozvoliti da rade, ali po prihvatljivim uslovima i sa odrzivom ekonomskom politikom.
Na svakom koraku zvrlje prazni polsovni prostori koji se izdaju, ljudi jednostavno ne mogu da opstanu u malim biznisima jer su nameti drzave preveliki i prevazilaze zaradu i opstanak.
Vece i profitabilne firme treba oporezovati vise, a manje i slabije profitabilne firme tolerantije treba porezovati i dozvoliti im da opstanu.