Da sam duže čekala na granici, pre bih stigla na Krf

Kada se saberu svi sati koje sam provela na granicama, dakle od srednjoškolskih ekskurzija, mogla bih da zaključim da sam na ničijoj zemlji provela jedan solidan odmor. Nisam mnogo putovala. Mnogo sam čekala.

Prvo čekanje na granici koje pamtim bilo je kada smo išli na matursku ekskurziju u Grčku.

Nekoliko dabl-dekera, stotine đaka koji sede kod znaka "Hellas", na prelazu Evzoni, i ne znajući šta će sa sobom, prave sumanuto mnogo fotografija. A nije ni da smo ušli u Grčku. Odmaralište Predejane sa čistim toaletom u takvim trenucima delovalo je kao obećana zemlja.

Pet godina kasnije, išla sam na apsolventsku ekskurziju. Pamtim da je vodič rekao: proverite da li je osoba pored vas slučajno umesto pasoša ponela indeks. U drugom autobusu nisu dobili to upozorenje. Mi smo za petnaestak minuta prošli prelaz Batrovci, a oni su morali da čekaju jednog izmučenog tatu s pasošem.

A izmučena sam bila i ja nekoliko meseci kasnije kada sam putovala na Krf sa sestrom. Agencije kada rezervišu trajekt za ostrvo uračunaju vreme koje im je potrebno da stignu i čekanje na granicama.

Ali, avaj, nama se desilo da smo premalo čekali, pa da ne bismo bili u luci sve vreme, krenuo je autobus okolnim putem. Nov asfalt, 37 stepeni, oko 11 časova. Tunel.

Puče guma. Oko dva i po sata bili smo u smrdljivom tunelu čekajući nadležne službe koje su u štrajku, jer to je Grčka. Trajekt smo propustili, a do Krfa smo stigli za 32 sata. Otprilike sedam sati kasnije od planiranog. Tada sam pomislila: Eh, što nam nisu pretresali autobus.

Prošlog leta na Batrovcima su bila katastrofalno duga čekanja - i sedam sati kako bi se došlo do prelaza Bajakovo. A onda čekaš da hrvatska granična policija odradi svoj posao. Kilometarske kolone, čitam vesti, nerviram se, jer treba i ja da pređem tu granicu.

Krenuli dečko i ja na put oko pet ujutru, rifrešujem sajt AMSS-a, u nadi da će dati neki ohrabrujući podatak, ali ništa. Sedam sati se čeka. I tako mi skrenuli sa puta i otišli na Šid. Za deset minuta bili smo u Hrvatskoj.

Najbrže smo, ipak, prošli Debeli brijeg. Nikog ispred nas, a graničar se još i šali sa putnicima. Gleda pasoše i mom dečku kaže: "Ooooo, Miloše, Obiliću, nešto nenaspavano izgledamo, a?", I uz osmeh i namig nas pustio, dok sam ja diskretno prevrtala očima.

To su bila jedina putovanja na kojima nisam čekala. Spisak onih na kojima sam provela po nekoliko sati je mnogo duži. Možda ću, dok sledeći put budem milela do graničnog prelaza, želeti o tome da pišem. 

Bilo bi lakše kada granice ne bi postojale, a pečati iz pasoša postali kuriozitet 20. i početka 21. veka.

Do onda, pratite Internet portal RTS-a, Auto-moto savez Srbije, kad god možete izbegnite da putujete vikendom, koristite alternativne prelaze. Produžićete sebi život.

I ne jurite, čuvajte glavu.

broj komentara 7 pošalji komentar
(utorak, 13. avg 2019, 09:47) - Jovana [neregistrovani]

More

Zato se na odmor ide avionom, ko ima! Jeste gužvanje ako nisi u biznis klasi, ali barem nema nepredvidjenih okolnosti. Bukirajte se na vreme i ustedite vreme razmisljajuci o drugim učescnicima saobracaja, moja topla preporuka.

(utorak, 13. avg 2019, 08:48) - anonymous [neregistrovani]

cekao...

20 godina sam cekao da se napravi autoput kako bih mogao bec - nis da prodjem modernim putem, eto ironije. sad se mora ici van autoputa na neke druge granicne prelaze..pa dodje mu na isto sa ili bez autoputa...

(utorak, 13. avg 2019, 08:36) - милан [neregistrovani]

Који црни одмор...

то се зове умор.

(ponedeljak, 12. avg 2019, 22:10) - Subotičanin [neregistrovani]

Istina

Istina je da se ljudi zaista zaleću i misle "a neće mene valjda", uz rednovne prolaznike "Nemce", "Švajcarce" i "Austrijance" i dolazimo do ovih gužvi. Grci na primer puštaju kada je ovakva gužva, samo mašu rukom. Da li je moguće da se niko od nadležnih ne seti da se naprave table na engleskom, turskom i nemačkom na nekim naplatnim rampama i slično koji će se deliti sa uputstvima ljudima da idu na alternativne pravce da ne bi čekali. Ili da ne zatvore jedan deo puta i usmere na drugi, namerno. Mislim da mora da se desi da neko, nažalost, premine čekajući , od toplotnog udara ili srčke ili prirode same po sebi, i da se onda prave promene! Tako do uvek kod nas ide. U svakom slučaju, decenije patnje, narod smo nižeg reda, a ovakve gužve i (ne)organizacija to povrđuju. Voleo bih da kao novinari sednete jednom i u studio ubacite "stručne" i odgovorne ljude i ne puštate ih van dok ne odgovre na pitanja - zašto dozvoljavate mučenje ljudima! Za šta Vas plaćamo!? Tuga u kakvom zemlji živimo.

(ponedeljak, 12. avg 2019, 19:08) - anonymous [neregistrovani]

Srecan si ...

Ako imas novca da putujes van zemlje ...

(ponedeljak, 12. avg 2019, 18:36) - Nedim [neregistrovani]

komentar

Svake godine ista slika i priča,gužve su na granici,naročito na izlazu iz Srbije-Horgoš ali stalno se govori da ima još 7 graničnih prelaza ali svi su većinom komotni i neće da siđu sa autoputa nego se stvaraju nepotrebne gužve.Naravno da je teško čekati 5 sati na granici.žedan si toplo je ,gde su toaleti,voda da se malo osveži ,moraš staviti u kola 10litara voćnih sokova i mineralne vode i biti strpljiv.Sve ima svoju cenu.Na manje opterećenim prelazima ide brže.

(ponedeljak, 12. avg 2019, 16:46) - anonymous [neregistrovani]

Klasika

Srećan si ako ne bude nekih problema (pokvarila se klima, probušila se guma...) !