Bobi, Džabar i Šek na istom terenu

Holivud poslednjih decenija pokazuje interesovanje za košarkaške "petice", naročito ako sem visine poseduju i druge osobine interesantne kameri. Da li je teškim centrima filmska karijera izglednija od sportske s obzirom na to kako se košarka danas razvija?

Ovog proleća, u trećoj priči o plaćenom ubici Džonu Viku, akcioni spektakl otvara borba u biblioteci.

Pojavljuje se ruski ubica i posle par razmenjenih reči kreće besomučna borba na život i smrt kakvu može da izrežira samo nekadašnji kaskader i dubler velikih zvezda Čed Stahelski, autor u čijim je filmovima akcija alfa i omega.

Na jednoj strani nalazi se Kianu Rivs, glumac koji je promenio akcioni žanr filmom "Matriks" tako što je praktično ukinuo status akcione zvezde.

Sve do tada, akcione filmove sa puno tuče obično su nosili specijalizovani glumci sa ozbiljnim karijerama u svetu borilačkih sportova ili baleta, poput Stivena Sigala, Veslija Snajpsa, Žan-Kloda Van Dama a o azijskim velemajstorima da i ne govorimo.

U kombinaciji surovog treninga i vrhunskih specijalnih efekata, Kianu Rivs se nametnuo kao jedan od prvih karakternih glumaca koji je uspeo da izvede kompleksne koreografije hongkonškog maestra Juen Vu-Pinga.

Preko puta Rivsa našao se naš košarkaš Boban Marjanović, NBA gorostas visok 221 centimetar.

Ovu scenu borbe impresivnom čini njegova visina jer je jasno da je najveći deo zahvata morao da izvede sam.

Rivs iako visok 186 centimetara deluje nemoćno suočen sa Bobijem i borba je zahvaljujući tome uzbudljiva i neizvesna iako naslućujemo da će naslovni junak morati da pobedi.

Prijateljstvo sa "Malim zmajem" 

Prototip za ovu vrstu borbe naravno možemo naći skoro četrdeset godina ranije u filmu "Igra smrti" gde su se prvi put odmerili akcioni star i NBA zvezda.

Karim Abdul-Džabar je bio pionir kad je reč o druženju NBA košarkaša sa holivudskim zvezdama.

Iako je Holivud snimio prvi film o košarci davne 1927. godine, tek je Karim stupio u tešnju komunikaciju sa holivudskom elitom.

Kao ljubitelj i poznavalac joge ali i drugih dalekoistočnih praksi, lako je našao zajednički jezik sa Brusom Lijem i postao je njegov učenik.

Tako je nastao kultni snimak njihove borbe u kome se Karim, visok 218 centimetara bori sa Lijem, visokim celih 172.

Taj snimak će kasnije biti inkorporiran u film "Igra smrti" koji je izašao posle Lijeve smrti a sastavljen je od materijala koji je on sam režirao, u spoju sa nekoliko scena koje je sa dublerima snimio Robert Klaus, reditelj filma "U zmajevom gnezdu".

Scena borbe između Karima i Lija postigla je kultni status pa je inspirisala Kventina Tarantina da Nevesta u filmu "Ubiti Bila" nosi iste "asiks" patike kao i Li u toj sceni.

Podsetimo, Karim se borio bos.

Ove godine, međutim, Karim je bio među Lijevim poznanicima koji su reagovali na to kako je ova ikona prikazana u filmu "Bilo jednom u Holivudu".

Karim tvrdi da je u više navrata izlazio sa Lijem i da ovaj nikada nije prihvatao borbu iako su ga neprestano izazivali da se bije.

Uprkos tome što je Karim Tarantinov fan, film ga je duboko razočarao i smatra ga osvarenjem koje unižava Lija i perpetuira rasističke stereotipe o Azijatima.

Zanimljivo je da je i sam Karim prikazan na filmu, doduše iz one faze kad se zvao Lu Elsindor.

U HBO televizijskom filmu o čuvenom basketašu Erlu Menigou, odigrao ga je košarkaš Deantoni Langston koji nikada nije dobacio do NBA iako je prošao koledž i igrao po drugim zemljama.

Karim Abdul-Džabar je ostao prisutan pre svega na televizijskim ekranima, u raznim malim ulogama sve do danas.

Murešan u dramskoj roli 

Devedesete donose tzv. "efekat Majkla Džordana" i globalna popularnost NBA košarke rezultira čitavim nizom filmova o Ligi, sa njenim igračima u glavnim ulogama.

U tom talasu svoje mesto našli su i NBA gorostasi.

Veliki fan NBA komičar Bili Kristal je snimio film "Moj džin" u kome je zaigrao Georgi Murešan, rumunski centar Vašington Buletsa i najviši igrač u istoriji lige sa 232 centimetra.

Ovde nije igrao košarkaša već rumunskog seljaka ogromnih dimenzija kog holivudski agent hoće da dovede u svet glume.

Šon Bredli, centar Dalas Meveriksa visok 229 centimetara, danas republikanski kandidat, mormonski propovednik i nemački reprezentativac, ali pre svega igrač koji važi za jedno od većih razočaranja u istoriji Lige gde se krajnji rezultati i potencijal nisu poklopili, odigrao je samog sebe u Džordanovom igrano-animiranom filmu "Svemirski basket".

Istu ulogu, samoga sebe, ostvario je i u seriji "Voker, teksaški rendžer".

U "Svemirskom basketu" igrao je jednog od igrača kojima vanzemaljci ukradu talenat i uzmu ga sebi i pokušaju da pobede Džordana i njegove animirane drugare.

Nije ni čudo što im ne uspe.

Šek i njegovi duhovi 

Najambiciozniju karijeru u kontinuitetu planirao je Šejkil O'Nil, visok 216 centimetara, koji je napravio čitav niz izuzetno važnih i često glavnih uloga u filmovima, ponekad i pod rediteljskom palicom čuvenih autora.

Štaviše, debitovao je kod Vilijema Fridkina, potpisnika "Isterivača đavola" i "Francuske veze" u filmu "Blu čips", košarkaškoj drami o koledž treneru starog kova (kog igra Nik Nolti) i njegovom pokušaju da se prilagodi modernim trendovima tako što će potplatiti mlade igrače iz srednje škole da zaigraju za njega.

Tadašnji ubitačni duet Orlando Medžika - Peni Hardavej i Šejkil O'Nil igraju njegove mlade uzdanice. Saradnja sa Fridkinom i uloga u problemskom filmu bila je početak filmske karijere iz snova.

Sledeći film bio je Diznijeva muzička komedija "Kazem", parafraza "Aladina" sa O'Nilom u ulozi duha, danas mahom zaboravljen film za najmlađe.

Naredna glavna uloga biće mu za sada i poslednja, mada svakako ne i najmanje zanimljiva.

Film "Stil" Keneta Džonsona bio je ekranizacija stripa iz 1997. godine, kada ovakvi projekti nisu bili baš toliko česti.

Štaviše, ovo je bila jedna od prvih strip-ekranizacija u kojoj je glavni junak afroamerikanac, izašla je neposredno posle zvanično prve - "Spouna" u kom je naslovnog junaka odigrao Majkl Džej Vajt.

Razlika u premijerama dva filma je samo petnaest dana.

Nažalost, u O'Nilovom zenitu, Di-Si stripovi nisu bili tako moćan brend u Holivudu izvan Betmena pa je "Stil" dobio B-tretman a kritika ga je masakrirala.

Posle ovog filma, O'Nil je nastavio da glumi, vrlo često samog sebe ili u autoironičnim rolama. Jedna od najupčetatljivijih bila je prošle godine u filmu "Ujka Dru".

U ovoj komediji nastaloj iz skečeva Kajrija Irvinga snimanih za "Pepsi kolu", O'Nil pod teškom maskom igra ostarelog košarkaša koji se u osmoj deceniji vraća na teren kako bi pomogao prijateljima da osvoje čuveni turnir.

Visina nije dovoljna 

Jednu od najzanimljivijih uloga visokog košarkaša inače odigrao je momak koji se u tom sportu nije dokazao.

U filmu "Miris slave" Pola Majkla Glejzera iz 1994. godine, mladog talenta iz srca Afrike igra Čarls Gitonga Maina, visok 208 centimetara.

On je tokom snimanja privukao pažnju legendarnog košarkaša Boba Makadua koji je na snimanju radio kao tehnički savetnik.

Makadu mu je predložio da se okuša na koledžu.

Tu nije pokazao previše, potom je otišao u Grčku u pokušaju da nađe klub, nije uspeo, a kako je izašavši iz SAD izgubio vizu više nije mogao da se vrati.

Usledio je povratak u rodnu Keniju gde i danas živi.

Pusti me, zvaću decu!

Boban Marjanović je možda u sceni sa Rivsom morao da potraži inspiraciju u Karimu Abdulu Džabaru, ali je njegova prava preteča neko ko nam je mnogo bliži - Milovan Tasić, centar "Radničkog" sa Crvenog Krsta kog je kao traktoristu u Inđiji otkrio legendarni Slobodan Piva Ivković i doveo na parket.

Do 22. godine Tasić se nije bavio košarkom ali je na kraju u njoj našao sebe.

Tasić, visok tada prilično upečatljivih 214 centimetara bio je atrakcija na jugoslovenskim parketima ali i otvorenim terenima jer se u to vreme igralo i napolju.

Zapazio ga je Slobodan Šijan, i sa njim je ostvario svoje najupečatljivije pojave na filmu, kao jedan od "dece" koja buše gume u "Ko to tamo peva", potom član bande Bilija Pitona u "Maratoncima" i jedan od švercera u "Tajni manastirske rakije".

Kasnije će ga radi začudnog komičnog efekta angažovati najčešće Zoran Čalić.

Bobinator 

Sam Boban Marjanović je debitovao u našoj kinematografiji, u filmu "Bićemo prvaci sveta" Darka Bajića, igrajući Janisa Kruminsa, letonskog gorostasa od 220 centimetara koji je pomagao sovjetskoj dominaciji pod košem.

Krumins nažalost nije dočekao da se vidi na filmu, preminuo je 1994. godine.

Pre nekoliko godina najavljivano je snimanje dečjeg filma u kom je Boban trebalo da zaigra dobroćudnog šumskog diva ali od toga za sada nije bilo ništa.

Potom je usledio "Džon Vik: Parabelum" a uskoro stižu i nove holivudske role.

U vreme kada Lebron Džejms, Kevin Durent i Stef Kari otvaraju producentske kuće u Holivudu, vreme je da se setimo kako su košarkaši morali da se na drugačiji način nametnu, ne kao moćne multimedijske franšize već kao ljudi čija tela svojim proporcijama mogu da obogate scenu, učine je uzbudljivom i neobičnom.

Uporni i fizički spremni glumci poput Kijanu Rivsa uspeli su da oteraju akcione zvezde u istoriju, a slično se dešava i sa visokim centrima u košarci koje istiskuju polivalentni asovi koji nisu nužno ogromni.

Srećom, izgleda da će na filmu biti posla.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 05. sep 2019, 08:58) - anonymous [neregistrovani]

Bobi se istakao...

Kako je samo šutno Džona Vika, mislim da Kijanu Rivs i danas oseća to "Ernestovo stopalo"....