Deda Vidoje i unuka Dunja umetnici lepih reči

Zdravičari, pesnici, šaljivdžije. Uvek imaju pravi stih da požele sve najbolje povodom veselja. U Guči se za dane Sabora trubača organizuje takmičenje zdravičara, a naša ekipa je malo bolje upoznala Vidoja Jevremovića i njegovu unuku Dunju koji ih zajedno kazuju.

Već petnaestak godina je u penziji. Tako računa i vreme od kada je počeo da piše pesme i zdravice. Voli da svaku prilagodi posebnom događaju, pa ih kazuje na krsnim slavama, saborima ili drugim veseljima. Često, uz rad ili u šetnji zapiše poneki stih.

„Da li na planini, da li u autobusu, da li na svadbi ili krsnoj slavi negde na papirić i to stoji, pa onda sklapam i konačnu verziju pesme ne mogu bez trideset dana, možda i više to traje. I onda kad je sklopim onda je obelodanim i radujem se", objašnjava zdravičar Vidoje Jevremović kako nastaju njegove pesme.

Iako u prestonici živi dugo, Vidoje nije zaboravio odakle je potekao. Poštuje tradiciju, a o važnim stvarima uči potomke. Da devetogodišnju unuku uvede u svet kazivanja zdravica kaže nije bilo teško.

"Lepim rečima, najviše je kumovala ona pesma za decu Lepe reči, ko to može da me spreči da govorim lepe reči, zar je teško biti fini reći molim i izvini. Naravno njeni roditelji, pogotovo otac, su vrhovni umetnici u folkloru, baba voli da zapeva, ja da napišem i recitujem", navodi Vidoje Jevremović.

Dunja se lepo snašla, pa lako osvaja srca slušalaca dedinih stihova.

"Pa nekad ima malo treme, ali vežbam i bude dobro na kraju", kaže Dunja Jevremović.

Povodom 59. Dragačevskog sabora deda i unuka pripremili su posebnu zdravicu.

broj komentara 0 pošalji komentar