Prištinska taksa i na srpske padeže

Duga rečenica? Može kod Borislava Pekića. U novinarstvu baš i ne...

ODGOVOR NA KRITIKU JEDNOG DAVNO OBJAVLjENOG ČLANKA. Još 2012, u rubrici Magazin sajta RTS-a, objavljen je tekst pod naslovom „On na posao odlazi nasmejan“. A ispod komentar: „Pravilnije bi bilo reći: 'On na posao dolazi tužan, a sa posla odlazi nasmejan!'.“

Kad u kancelariji srećem nekog od kolega, kažem da na posao dolazi tužan ili nasmejan, a „on (iz članka) na posao odlazi nasmejan“ zato što radi u drugom preduzeću. Iz ovoga se vidi da je naslov na portalu korektno napisan.

MOŽE LI TRG DA BUDE ULICA? U jednom od tekstova na Portalu RTS-a govori se o zatvaranju Trga republike, što „praktično znači da će ulice Trg republike, Carice Milice, Resavska i Čubrina biti zatvorene za saobraćaj...“ Aha, trg je zapravo ulica! E baš protiv toga se pobunio jedan posetilac sajta RTS-a: „Trg republike nije ulica, nego trg.“

Da li je u pravu? Odgovor ne nalazimo u rečniku. Za trg se, između ostalog, kaže da je to „slobodan i najčešće ravan prostor u gradu obično na raskršću ulica“. Ulica se pominje, ali ne kao sinonim. Ipak, „velikim slovom pišu se imena gradskih naselja, gradskih četvrti, ulica, trgova i sl.“ – Pravopis ih odvaja, treba i mi. Ubuduće.

REČENICA SE U PISANjU OBELEŽAVA NA POČETKU VELIKIM SLOVOM, A NA KRAJU TAČKOM... Samo koliko se putuje do te tačke? Izgleda da će mi trebati lanč-paket: „Nakon što je uhvaćen u laži da ga je ministar spoljnih poslova Alžira Ramtan Lamamra putem Tviter poruke pozvao da u narednih nekoliko nedelja poseti Alžir, šef kosovske diplomatije Bedžet Pacoli pokušao je da baci ovaj događaj u senku, podsećajući na navodne laži srpskog šefa diplomatije, tvrdeći da je Ivica Dačić paranoik.“

Ipak, nada postoji. Prilozi za TV Dnevnik: „I konačno – potrebni su konkretni pomaci u pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.“ Na šta bi ličilo da se za kratko vreme ponovi ono što je rečeno. Verovatno bi na televiziji duga rečenica delovala zamarajuće, a i izmicala bi pažnji gledalaca. Onda bi prebacili na neki akcioni film. Tu su rečenice proste. U svakom smislu.

RAZMIMOILAŽENjA: Pravopis, pravopisi i još ponešto... Nedavno je jedan posetilac portala RTS-a, čitajući jedan od brojnih tekstova o prištinskim taksama, sugerisao našim novinarima da je pravilno reći „od prištinskih taksâ“, ne „od prištinskih taksi“. Pravopis i Rečnik Matice srpske idu mu naruku: može samo „od taksâ".

Ipak, u Pravopisnom rečniku Milana Šipke stoji da može i „od taksi“. Zašto? Postoje i druge dvosložne imenice ženskog roda sa „i“ u genitivu množine: molba, žalba, borba imaju u g. mn. molbi, žalbi, borbi. Pa tako i taksa – taksi. I profesorka Rada Stijović kaže da su u primeru taksa dopuštena dva oblika: „... i s nastavkom -i (što je danas uobičajenije) i s nastavkom -â.“

RAZMIMOILAŽENjA? MOŽE LI SE TAKO REĆI? „Kad se putevi ukrste posle sedam decenija razmimoilaženja“ – naslov je jednog članka na sajtu RTS-a. Ponekad prefiks (u ovom slučaju raz-) ne menja ili bar ne u velikoj meri značenje glagola odnosno glagolske imenice: za-početi, za-obići, na-dodati, na-dograditi, na-dopuniti, pri-dodati.

Međutim, prefiks nekad donosi novo značenje: razmimoići se znači i mimoići se na putu i razići se u mišljenju, shvatanju, što opravdava upotrebu tog glagola. U ostalim primerima upotreba prefiksa je uglavnom pleonastična i treba ih izbegavati.

SIZIFOV POSAO. Neretko su naši lingvisti tražili da se par upotrebljava u značenju dva, dve, dvoje, a da se u značenju više od dva upotrebljava nekoliko. Tako je i u Pravopisu. Ali ne i na sajtu RTS-a: „Ultramaratoncima se ispod Pančevačkog mosta, na samo par kilometara od početka trke, pridružio pas Sizif i sa svojim novim drugarima otrčao sve do Zrenjanina.“ Zašto par?

Nekada se u srpskom jeziku, kada se misli na manji broj nečega (2-4), upotrebljavala zamenica nekolika za muški i srednji rod (nekolika muškarca/deteta), odnosno nekolike za ženski rod (nekolike žene). Danas je ta upotreba zastarela, a verovatno niko ne bi ni pretpostavio značenje, pomislilo bi se da je u pitanju stilska varijanta količinskog priloga nekoliko. A nekoliko je rezervisano za veću količinu nečega. Za manju mi treba par. Da ne bude zabune.

(Autor je lektor Internet portala RTS-a) 

broj komentara 5 pošalji komentar
(nedelja, 28. apr 2019, 09:22) - anonymous [neregistrovani]

Imate lektora!?

Ja sam, pak, bio ubeđen da RTS portal nema lektora!

(subota, 27. apr 2019, 16:22) - anonymous [neregistrovani]

!?

A kome li je bilo šta od ovoga potrebno? Koga briga... Ovo, kao, ceplidačenje podseća na sedamdesete prošlog veka, kada je šampion u izmišljanju bezvezarija bio pomenuti Milan Šipka. Njegov "Jezički savjetnik" bio je u to vreme veoma bitan, ali duga je to priča. A ovo trućanje? Taksa ili taksi? I to je neka razlika? To nije pragmatika, to su gluposti.

(petak, 26. apr 2019, 10:52) - Marko [neregistrovani]

Par

Rukavice, čarape, cipele, minđuše... idu u paru. Za ostale imenice kojih ima više, tj. koje ne moraju ići u paru, pravilnije je upotrebiti reč 'nekoliko'.
A to što se u svakodnevnom govoru za sve upotrebljava reč 'par' krivi su loši prevodi američkih filmova i serija. Oni za sve upotrebljavaju reč 'couple' ili 'pair' a naši 'stručni' prevodioci to prevode kao 'par' i gde trebe i gde ne treba. Zato što brevode bukvalno, umesto po smislu.

(četvrtak, 25. apr 2019, 14:29) - anonymous [neregistrovani]

Javni servis je uvek u pravu

Lektor brani svoje mišljenje i proglašava Pravopis zastarelim.Ja nisam jezički stručnjak ali mi ne ide u glavu da se par čarapa ili bračni par izjednačava sa PAR (nekoliko) kilometara?

(četvrtak, 25. apr 2019, 13:29) - anonymous [neregistrovani]

Питање

Који назив државе је исправан, Португал или Португалија?
Сматрао сам да је исправно Португалија, али читајући неке од чланака на вашој интернет страници, у којима се помиње Португал, јавио ми се "црв сумње".
Молим за објашњење.