Šib za RTS: Proširenje će biti u fokusu nemačkog predsedavanja EU

Ambasador Nemačke u Beogradu Tomas Šib kaže za RTS da će u fokusu nemačkog predsedavanja EU biti proširenje, kao i da zemlje Zapadnog Balkana mogu postati članice EU ako ispune uslove i da to zavisi od samih država. Istakao je da se zalažu za to da se što pre obnovi dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU. Važno je da se pregovori vode u konstruktivnoj atmosferi, a kampanja koju vodi Srbija o povlačenju priznanja ne doprinosi boljoj atmosferi, poručuje Šib.

Tomas Šib u intervjuu za RTS govori o evropskoj perspektivi regiona, značaju nastavka dijaloga Beograda i Prištine, nemačkim investicijama, ali i dobitniku Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu.

Gospodine ambasadore, naredne godine Hrvatska i Nemačka predsedavaju EU. Obe zemlje kao prioritet navode proširenje. Hoćemo li do maja, kada Zagreb organizuje samit EU–Zapadni Balkan, znati kako se model proširenja menja i da li je i u kojoj meri prihvaćen francuski predlog?

Evropska perspektiva koja važi za sve zemlje Zapadnog Balkana utvrđena je u Lisabonskom sporazumu, tako da se taj model neće menjati. Zemlje Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu, mogu postati članice EU ako ispune uslove – to dakle zavisi od samih država.

Hrvatska će predsedavati pre nas, 1. jula predsedavanje preuzima Nemačka i u našem fokusu će biti proširenje EU. Mi se nadamo da će tada i Evropski savet doneti odluku da se otvore pristupni pregovori i sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

Može li Nemačka da uveri Francusku u potrebu daljeg proširenja? Reklo bi se da postoje razlike između Nemačke i Francuske kada je reč i o proširenju i budućnosti EU uopšte.

Važno je naglasiti da je Francuska iznela predlog takozvani "non pejper", da evropska perspektiva ostaje neizmenjena, pa i za zemlje Zapadnog Balkana. Ono što Francuska želi je da sama metodologija bude poboljšana, jer uvek možete poboljšati procese. Tu se slažemo sa Francuzima. Treba sačekati da Evropska komisija prezentuje svoje predloge početkom godine. Mi smo spremni da ih pogledamo i razmotrimo.

Za nas je samo važno da se sam proces pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom neće odugovlačiti. Zato se zalažemo i nadamo se da će ta odluka Evropskog saveta biti doneta naredne godine.

Vi često u intervjuima potencirate potrebu da se dijalog Beograda i Prištine što pre nastavi, uz to vezujete i evropsku perspektivu Srbije. A zar vam se ne čini da je dijalog sada prilično daleko, jer je i formiranje vlade u Prištini pod znakom pitanja?

Dijalog o normalizaciji svakako je jedan od naših prioriteta. Na kraju krajeva – to je i uslov u pristupnom procesu za Srbiju, utvrđen u poglavlju 35. Dakle, odnos između Kosova i Srbije mora biti normalizovan na osnovu sveobuhvatnog dijaloga.

Nažalost, on je zaustavljen više od godinu dana. Mi se zalažemo da se što pre obnovi uz posredovanje EU. Novi predstavnik za spoljnu politiku Borelj već je rekao da će to biti jedan od njegovih prioriteta. Videćemo da li će imenovati novog posrednika, iz naše perspektive – to bi bila dobra inicijativa.

Činjenica jeste da treba prvo formirati vladu u Prištini. Nadam se da će se to uskoro dogoditi i da će se dijalog obnoviti. U to spada i ukidanje taksi. I EU i Amerika mesecima o tome govore. Smatramo da su takse loše za regionalnu saradnju i da su prekinule dijalog. I, dozvolite da kažem nešto što ovde ne vole da čuju, važno je da se pregovori vode u konstruktivnoj atmosferi, a kampanja koju vodi Srbija o povlačenju priznanja ne doprinosi boljoj atmosferi.

Bolje se očigledno razumemo kada je reč o ekonomiji. Često se govori o dobrim ekonomskim odnosima Srbije i Nemačke, u Srbiji je veliki broj nemačkih firmi, ali još nema neke zaista velike investicije koja bi promenila krvnu sliku nekog dela Srbije. Na primer, kao "Folksvagen". Može li se tako nešto očekivati?

Kao ambasador u Beogradu sam se zaista založio da "Folksvagen" dođe u Srbiju, ali to je odluka koju je donelo samo preduzeće. Napomenuo bih da stalno dolaze investitori iz Nemačke. Mi smo godinu i po dana ovde. Govorili smo tada o 40.000 radnih mesta koja su otvorena. U međuvremenu, govorimo o 60.000. Došlo je do buma investicija koje su porasle na 2,5 milijardi evra od 2000. godine.

Velike kompanije ovde investiraju. Na primer ZTF u Pančevu, globlani akter MTU u blizini Pančeva. To je preduzeće koje ima veliku akcijsku vrednost. Naravno da bi bilo lepo da je došao "Folksvagen", ali trend je uzlazni i pozitivan. Bilo bi lepo da je došao "Folksvagen", ali doći će druga preduzeća.

Na lokalnim izborima u nemačkim pokrajinama može se primetiti da dve narodne stranke, najjače stranke u Nemačkoj gube podršku glasača. Da li je to slika samo Nemačke ili je to nešto što čeka celu Evropu?

Smatram da se slika o tradicionalnim strankama menja. Ne samo u Nemačkoj, nego i u drugim zemljama. Mi već dugo imamo velike koalicije, gde dve najveće stranke formiraju vladu. Imamo više stranaka u Bundestagu nego što je to bilo pre nekoliko godina, ali to nije fenomen koji važi samo za Nemačku. To se odnosi na sve zemlje Evrope.

Stvari se menjaju, prilike se menjaju. Zeleni su relativno mlada stranka koja uživa sve veću podršku, jer je važnost zaštite klime velika tema koja je u fokusu. Sledeći izbori za Bundestag će biti u septembru 2021. Kako da vam kažem... Ponekad se tu podgreje neki strah na račun tradicionalnih stranaka. Mi u Nemačkoj imamo populističku stranku, ali takvih je bilo i ranije, pa su nestale. To je normalna pojava i u Nemačkoj imamo sasvim ustaljenu proceduru, stabilnu političku kulturu, stabilne institucije koje dobro fukncionišu.

Činjenica je da će doći jedna era posle vladavine savezne kancelarke Merkel. Iako je već dugo na čelu nemačke vlade, teško je i zamisliti da će to tako biti. Ali, to je normalno u političkoj kulturi u Nemačkoj.

Juče je dodeljena Nobelova nagrada za književnost Peteru Handkeu. Znate i sami šta se sve događalo od kada je objavljeno da je on dobitnik. Srbi i Nemci ga drugačije vide. Jeste li vi čitali Handkea? Šta vi mislite, mogu li se u njegovom slučaju odvojiti politika i književnost?

Mogu samo da vam kažem da sam Handkeova dela pročitao i to sa zadovoljstvom. Dobio je nagradu za književno delo i stvaralaštvo i svakako je istaknuti poznavalac jezika i književnosti, zbog čega je i dobio Nobelovu nagradu. Šta je još govorio, to ne želim da komentarišem.

broj komentara 3 pošalji komentar
(četvrtak, 12. dec 2019, 16:01) - Djuradj [neregistrovani]

@Nista od toga

I sad po tvojem nekavom razmisljanju,treba nemacke poslodavce,i ostale, isterati napolje da bi nas primili u EU.?

(četvrtak, 12. dec 2019, 15:47) - anonymous [neregistrovani]

Ambasadore...

... nije nego. Sve vidjeno i slušano po hiljadu puta. Pa nismo ni mi pali sa grane.

(četvrtak, 12. dec 2019, 15:10) - anonymous [neregistrovani]

Nista od toga

Pa zar mislite da oni kao najveci poslodavac u Srbiji sa preko 60.000 zaposlenih zele Srbiju u EU? Naravno da ne zele. Ovde dobijaju najbolje besplatne lokacije uz auto-put sa svim komunalnim prikljuccima i jeftinom radnom snagom. Lazu nas vec 20 godina za ulazak. Pa kome treba jaka Srbija. Njima sigurno ne.