Ristić za RTS: Politički napad na istorijske činjenice u Crnoj Gori

Istoričar Dejan Ristić rekao je za RTS da sporni Zakon o slobodi veroispovesti sadrži u svojim pojedinim članovima čitav niz istorijskih falsifikata koji faktički za cilj imaju poništavanje SPC kao crkvene organizaciji na teritoriji nezavisne Republike Crne Gore.

Govoreći o dešavanjima u Crnoj Gori u vezi sa spornim zakonom o slobodi veroispovesti, istoričar Dejan Ristić rekao je da je on veišestruko problematičan kada se govori iz ugla istorijske nauke.

"Ovde je kao ključna godina uzeta 1918. koja predstavlja neku vrstu vododelnice u istoriji Crne Gore - to je momenat kada Crna Gora prestaje da postoji kao nezavisna kraljevina, i utapa se u novu državu Srba, Hrvata i Slovenaca, u jugoslovensku državu koja traje do 2006. godine", istakao je Ristić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a.

Kako kaže, sa druge strane, ono što ovaj zakon sadrži u svojim pojedinim članovima jeste čitav niz istorijskih falsifikata koji faktički za cilj imaju poništavanje SPC kao crkvene organizaciji na teritoriji nezavisne Republike Crne Gore.

"Ostaje na SPC i svima nama da pružimo podršku i da se na miran način izborimo za poštovanje ljudskih i građanskih prava i svih pravnih postulata koji važe u savremenom društvu", ističe istporičar.

Podseća da je SPC osnovana 1219. godine od strane Svetog Save. On je tom prilikom osnovao i nekoliko episkopija od kojih je jedna od najznačajnijih bila Zetska episkopija kao preteča današnje Mitropolije Crnogorsko-primorske.

Prema njegovim rečima, od 1219. jedina pomesna autokefalna samostalna pravoslavna crkva na teritoriji dananšnje Republike Crne Gore jeste SPC.

"Dakle, tu nema nikakve istorijske dileme", istakao je Ristić.

SPC je u dva navrata prestajala da postoji kao crkvena organizacija, od 1463. do 1557. i od 1776. do 1920. godine.

"U tom periodu njenog drugog obustavljanja kao crkvene organizacije, ona je funkcionisala kroz pet autonomsnih jurisdikcija od kojih je jedna bila Beogradska mitropolija, druga je bila Cetinjska - to su bile autonomske crkvene oblasti i one se ponovno ujedinjuju 1920. Ove godina naša crkva obeležava 100-godišnjicu svog ponovnog drugog konačnog ujedinjenja", rekao je Ristić.

Paralela sa ranim komunističkim periodom 

Šta se čini ovim zakonom, pita se Ristić i dodaje da se uočava jedna paralela sa ranim komunističkim periodom kod nas.

"Nešto slično su radili komunisti, pre svega su krenuli u jedan brutalan obračun sa tradicionalnim verskim zajednicama, najpre sa SPC, a tek kada su doveli željeno stanje na terenu - onda su izvršili kodifikaciju, pa je tako prvi zakon o verskim zajednicama u socijalističkoj Jugoslaviji donet 1953. godine", podseća Ristić.

Prema njegovim rečima, bilo je potrebno osam godina da se stanje na terenu dovede u ono koje je bilo željeno i onda je kodifikovano.

"Ovde je isto urađeno, nakon 2006. godine kada je Crna Gora proglasila samostalnost, polako se išlo sa konstituisanjem crnogorskog identiteta. Ali istorija pokazuje da ukoliko se jedan nacionalni, verski ili bilo koji drugi identitet uspostavlja na negaciji jednog identiteta - taj novi identitet ne može da potraje", smatra Ristić.

"U Crnoj Gori se krenulo sa tim da se poništi srpski jezik i preimenuje u crnogorski, zatim je preduzet čitav niz koraka u prethodnim godinama i poslednji najznačajniji, najbolniji i potencijalno najopasniji je uklanjanje poslednjeg institucionalnog prisustva srpstva na teritoriji Crne Gore - a to je SPC", kaže istoričar.

Izjednačavamo versku i etničku pripadnost 

Ističe da mi tokom vekova izjednačavamo versku i etničku pripadnost.

"Možete pročitati da Srbin može biti samo pravoslavac. To je istoriska floskula koja je uvrežena. Mi naše versko opredeljenje bez obzira da li smo tradiconačlno religiozni vezujemo za etnički identitet i stoga udar na verski identitet može da izazove burnu rekaciju", poručuje Ristić.

U Crnoj Gori su se te rekacije manifestovale na jedan dostojanstven i demokratski način u protestima koji su masovni, kaže Ristić.

Praveći paralele sa litijama iz 1937. godine Ristić kaže da se ovde radi o molitvenim skupovima, tp nisu klasični protesti - to su molitveni skupovi kojima se izražava negodovanje i neprihvatanje propisa koji je duborko nedemokratski.

Govoreći o pravnoj borbi, Ristić kaže da moramo da pokrenemo procedsure pred međunarpodnim organizacijama, ka Ustavnom sudu jer se narušava pitanje neprikosnovenosti imovine.

"Ovde ima političkog napada ne istorijske činjenice", kaže Ristić i dodaje da mora da dođe do obnove dijaloga jer može da se naruši stabilnost što je opasno.

"Molitveni skupovi će biti pozitivan pritisak na elitu u Crnoj Gori da dođe do izmena zakona", zaključio je Ristić.

broj komentara 4 pošalji komentar
(sreda, 08. jan 2020, 12:18) - atila [neregistrovani]

komentar

Црна Гора данас уобличује најсрамнији период свог историјског постојања:одрицење од вере и корена.

(utorak, 07. jan 2020, 12:08) - anonymous [neregistrovani]

Re: Srpski jezik

Divan komentar. Mir Bozji, Hristos se rodi...

(utorak, 07. jan 2020, 12:03) - anonymous [neregistrovani]

@Srpski jezik

Томе се може додати и чињеница да ми као народ имамо чудну тенденцију да локалне области почнемо толико да уздижемо, да на крају дођемо до тога да људи из једног краја мисле да су бољи од оних из другог. То не важи само за Црну Гору, већ и за готово све друге крајеве у Србији, БиХ и Хрватској, само што се то код неких показује кроз један вид "јужније, тужније", држање лекција људима из другог краја као да су сви исти, и слично, а код неких је то "бучније" и очигледније. Само што је у Црној Гори то, захваљујући Штедимлији и НДХ, а онда КПЈ и формирању Црне Горе као републике са својим институцијама у СФРЈ, првим пописом у СФРЈ у Црној Гори у коме су прикрили то да су Црногорце третирали заправо различито од Срба, тако што су у првом Уставу те земље ставили да су "Црногорци најчистија етничка група међу Србима" да би натерали људе да се тако попишу, на крају и довело до овога што видимо данас. И велика је грешка када људи мисле да се ово не тиче нашег народа - и тек како се тиче, јер је то наш народ, и за простор Црне Горе је везан велики део наше културе, попут самог имена Црна Гора, а и како од средњег века и династија пореклом одатле, тако и наше цркве, али и наших манастира, књижевних дела попут Мирослављевог Јеванђеља и Горског Вијенца, штампарија, првог нашег буквара из 16. века (старијег од Вуковог) и многих других ствари. Ако неко већ формира други идентитет, не може од нас да отуђује оно што је наше. Све што је прошло ту, прелило се и на околне земље, попут језика. А ако прође и ово, може да се прелије и код нас, на Космету.

(utorak, 07. jan 2020, 09:51) - Markovljev [neregistrovani]

Srpski jezik

Mislim da je upravo najveći problem to što Srbija nije adekvatno reagovala na preimenovavanje srpskog jezika na Crnogorski, Bošnjacki a pitanje kako bi prošao i Hrvatski da je Srbija na vreme krenula u zaštitu srpskog jezika. Srpska Akademija je morala da se angažuje da se ne može srpski jezik prekrštavati samo zato što je neko stvorio novu državu u narodu koji se koristio i koristi Srpskim jezikom.Koren svih novonastalih Balkanskih jezika je srpski jezik, pa iako se to gospodi vladarima ne svidja, moraju prihvatiti da se koriste SRPSKIM jezikom. Amerikanci i Indijci govore Engleskim jezikom, kao i Brazilci portugalskim, recimo kao primer.