Niži cenzus, nepristojna ponuda ili ponuda koja se ne odbija

Nakon tihe promene tri zakona koji regulišu izborni proces, na red je, izgleda, došao i četvrti - onaj koji bi mogao da potpuno promeni izgled budućeg parlamenta. Reč je o mogućem smanjenju cenzusa sa pet na tri odsto. Otkud nešto više od četiri meseca pred izbore takva promena? Da li je to nepristojna ponuda koju je teško odbiti? Da li je ovo najbolji mogući odgovor vlasti na bojkot?

Najpre je informaciju da će cenzus na sledećim izborima biti tri umesto dosadašnjih pet odsto u subotu ujutru prenela Politika. Zatim je na televiziji Prva, juče ujutru, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović zagonetno poručio gde ima dima, ima i vatre, dodajući da je on protiv toga. A onda je nedelju uveče predsednik Aleksandar Vučić raspalio vatru.

"Nemamo za to većinu u SNS-u mislim da možemo da ih ubedimo, zašto sam bio za to, a neki su već rekli javno da su protiv, poput Đukanovića i Stefanovića... Mi ćemo dobiti manje mandata svakako. Ali postoje dva razloga zašto sam rekao. Jedan je zato što ćemo imati preslikano javno mnjenje, mnogo reprezentativnije i život će se vratiti u parlament. Biće ga manje na ulicama, a više u parlamentu. Time se vraća normalnost u Srbiju", rekao je Aleksandar Vučić u emisiji "Hit tvit" na televiziji Pink.

Za profesora Fakulteta političkih nauka Milana Jovanovića to je znak da je "taj probni balon za dva dana postao skoro gotovo rešenje". "Evidentno je da je predsednik najjače stranke rekao da se slaže da ćemo vrlo brzo dobiti inicijativu u parlamentu", kaže Jovanović i dodaje: "Dobra demokratska praksa kaže - nemojte menjati izborna pravila u izbornoj godini, ali ukoliko se svi akteri saglase o promeni, onda nema problema".

"Ako imamo u vidu sve ove pregovore o poboljšanju izbornih uslova, gde jedan od uslova svakako nije bio smanjenje cenzusa, to nije bilo nešto što je tražila opozicija, ovo je zaista iznenađenje u ovom momentu i zaista ne znam odakle želja, niti čija je to odluka", navodi Ivo Čolović iz Cesida.

Vlast i opozicija prvi put su seli za isti sto ovog leta na Fakultetu političkih nauka. Na polovini pregovora deo opozicije proglasio je bojkot, deo je nastavio da pregovara, zatim su promenjeni neki od zakona i time promenjeni izborni uslovi. Ali do subote ujutru nije pomenuto da bi mogao da bude smanjen cenzus za ulazak u parlament.

Za profesora Političkog sistema Srbije nekoliko je razloga za to.

"Ja mislim da je razlog i glavni cilj da posle ovih izbora, u slučaju da bojkotuje većina opozicionih stranka, ne dobijemo parlament u kome bi sedeli samo socijalisti i radikali i poneka stranka nacionalnih manjina. Drugi cilj vidim u tome što su naprednjaci najavili da žele sami da izmere svoju snagu u biračkom telu, a to je problem za koalicione partnere koje je ona šlepala na neki način uz sebe, i tu pre svega vidim stranku Rasima Ljajića i PUPS. Zatim treći razlog, vidim podršku opoziciji koja nije bojkotovala rad parlamenta, a to su LSV, LDP i SRS. I četvrti cilj je pokušaj da se ohrabre neke stranke iz opozicije koje razmišljaju da li će izaći na izbore", smatra Milan Jovanović.

Gruba računica sada kaže - ako na izbore izađe tri miliona ljudi, za ulazak u parlament biće potrebno 90 hiljada glasova, umesto dosadašnjih 150 hiljada. To je već velika razlika i primamljiva ponuda za mnoge stranke.

„U ovom trenutku istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi zaista mali broj političkih partija prošao taj cenzus od pet odsto, ali ipak treba istaći da mi još nismo u kampanji. Ti podaci sada pokazuju rejting političkih partija, ali ne mogu da nam ukažu na to kako će se taj rejting kretati kada njihove poruke izađu u javnost, kada stranke počnu malo jasnije da ih formulišu", ističe Ivo Čolović i dodaje da se desu da u kampanji nekim strankama znatno opadne podrška.

Partija šaha u igri bojkot ili izbori

Odgovarajući na pitanje da li je ovo najbolji odgovor vlasti na bojkot, Milan Jovanović kaže: "Ovo deluje kao jedan ozbiljan šah u ovoj igri bojkota i izbora koji može da se pretvori u mat strankama koje bojkotuju izbore, ja inače mislim da je bojkot loše rešenje, i da su učešće u izborima pravi način za ostvarivanje svojih političkih programa."

Ko će se odazvati na ovaj poziv? Savez za Srbiju proglasio je bojkot još prošlog leta. Kako sada stvari stoje, od te odluke ne odustaju.

S druge strane, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića još nije doneo konačnu odluku o učešću na izborima.

Član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović rekao je da eventualno smanjenje cenzusa na tri odsto glasova nije dovoljno da ta stranka izađe na izbore. 

"Mi smo naše kriterijume za izlazak na izbore postavili, ali ništa od dogovorenog nije ispunjeno. Tako da je već izvesno da PSG neće učestvovati na izborima", rekao je Grbović.

Kako će odluka uticati na one stranke opozicije koje su već najavile da će ići na izbore?

Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića odluku je doneo 17. novembra, radikali su odluku doneli još u maju. A lider SRS-a Vojislav Šešelj kaže da je ta stranka predlog o cenzusu o tri odsto imala još 2004. i da će ga sada prihvatiti. Da li bi novi cenzus i za Šešelja i za Šapića mogao da bude i doslovno spas?

Predsednik Aleksandar Vučić veruje da bi cenzus od pet odsto prešli i Šapić i Šešelj.

"Cenzus od 3 odsto će moći da pređu Čanak, LDP, SMS, ako budu izlazili demokrate, to je njihova stvar. Ali ovi drugi, i za njih je ovo dobro. Đilas nema četiri odsto danas, Jeremić nema ni blizu dva odsto", rekao je Vučić.

Na pitanje kako izgledaju najnoviji brojevi, Ivo Čolović iz Cesida kaže: "Konkretno ove partije (SPAS I SRS) variraju između dva i pet odsto, zavisi od momenta kad se istraživanje javnog mnjenja sprovodi, Savez za Srbiju stoji nešto bolje, ali treba imati u vidu i to da se Savez sa Srbiju jasno odredio da je za bojkot izbora, što na neki način utiče na njihove rejtinge kad je u pitanju javno mnjenje, tako da je teško precizno odrediti, ali svakako kad bi se pojavili, njihov ulazak u parlament ne bi bio upitan."

Ukoliko se odluka o nižem cenzusu usvoji, to bi bilo prvi put posle oktobarskih promena 2000. da Srbija na republičkim izborima ima niži cenzus. Cenzus od tri odsto postojao je samo na lokalnim izborima 2004. godine, kada su se i gradonačelnici i predsednici opština birali neposredno.

Niži cenzus u srpski politički sistem svakako unosi više demokratičnosti, jer je do sada mnogo glasova odlazilo onima kojima oni nisu bili namenjeni. Ali kakve posledice može da napravi?

"Ako vi pustite veliki broj stranaka u parlament, vi možete doći u situaciju da parlament bude zaista reprezentativan, da budu i one stranke koje nisu relevantne na političkoj sceni, ali onda otežavate formiranje parlamentarne većine i teže se formira vlada i ima veći broj koalicionih partnera, to troši energiju vlade na koalicije, a ne na upravljanje, veliki broj malih stranaka u parlamentu sa sedam ili osam mandata stiče vrlo veliki koalicioni potencijal. Oni mogu biti poželjni koalicioni partneri, ali time raste i njihov ucenjivački potencijal, i mi možemo dobiti jednu situaciju koja nije dobra u parlamentu", smatra Milan Jovanović.

Šta bi doneo stepenovani cenzus?

Zanimljivo rešenje na Tviteru je predložio funkcioner naprednjaka Milenko Jovanov. On veruje da cenzus za jednu stranku treba da bude tri odsto, za koaliciju koju čine dve stranke pet odsto, a za koaliciju od tri ili više stranaka 10 odsto.

"To ima smisla i to bi možda ovaj cenzus od tri odsto uobličilo i dalo mu veću snagu nego samo najava da će se cenzus spustiti na tri odsto. Jer ćemo u suprotnom doći u situaciju da određeno političke partije ulaze u predizborne koalicije i da neke svoje nejake snage uvećaju ne bi li prešle taj cenzus od tri odsto. A pitanje šta da radimo u parlmentu sa tolikim brojem partija", smatra Ivo Čolović.

I profesor Milan Jovanović veruje da je to racionalan predlog.

"Izborni sistem je kao paukova mreža, kada dodirnete jednu tačku u toj mreži vi ćete proizvesti promene u drugim elementima i vrlo je teško predvideti šta može da se desi, bez tog stepenastog izbornog praga ako bismo ostali na tri odsto mi treba da zamišljamo nemoguće hipotetičke situacije, dizajneri izbornog sistema kažu - zamišljajte nemoguće izborne situacije, desiće vam se."

Ipak, Jovanović, koji je prisustvovao svim razgovorima stranaka na Fakultetu političkih nauka prošlog leta, veruje da promene koje se sada vrše u izbornom sistemu neće rešiti pritisak u našem "političkom loncu".

"One možda rešavaju broj partija i parlament, ali ne rešavaju političku situaciju i naša politička situacija je izazvana drugim faktorima koji su van izbornog sistema,  a one su zastupljenost opozicije u medijima, pritisak na birače, itd.", zaključuje profesor Političkog sistema Srbije na beogradskom FPN-u.

Savez za Srbiju verovatno bi rekao da je niži cenzus paukova mreža Aleksandra Vučića u koju će upasti oni koji nisu čvrsti u nameri da bojkotuju izbore. Međutim, drugi bi rekli da je paukova mreža - biti van parlamenta i biti bez para četiri godine. Niži cenzus mogao bi da izvuče neke iz Saveza za Srbiju i odvede ih na izbore. Milan Stamatović već je na listi Aleksandra Šapića.

broj komentara 11 pošalji komentar
(utorak, 14. jan 2020, 14:46) - anonymous [neregistrovani]

Sto

Podeliti Srbiju na 100 birackih jedinica sa priblizno istim brojem glasaca. Glasati za ljude sa imenom i prezimenom, a ne za stranke. Pa neka jedna stranka (nebitno koja) osvoji svih 100 poslanickih mesta. Neko je vec napisao, zasto bi to bio problem? Slazem se.

Do sada smo imali "kombi" stranke u parlamentu, ako spustimo cenzus na 3%, imacemo i "pik - ap" stranke.

(utorak, 14. jan 2020, 13:29) - anonymous [neregistrovani]

Problem srpskih politicara

su licne medjusobne mrznje zbog misljenja da smo svi isti (koje potice jos od komunistickih vremena, pogotovu kod dosadasnje elite ili ako hocete kod takozvane prave opozicije) i da svako moze da vodi zemlju na isti nacin.Niko nije bio nikome podlozan jer nezna za klasno drustvo., strucnost itd.Niko nece da radi (ili bar da glumi da radi) za drugoga, pa makar i privremeno.A ovi desnjaci su pobedili kad je Hrvatska usla u EU a Srbija nije.I drze se zato sto se po nacionalnim kanalima stalno prikazuje "hvatamo one bogate kriminalce iz grada ili ako hocete iz opozicije".To se vecini siromasnim biracima/farmerima svidja.

(utorak, 14. jan 2020, 13:01) - anonymous [neregistrovani]

Da nije bilo price o bojkotu

i Evropskih bivsih parlamentaraca ne bi RTS ovo ni pisao. Bice bolje.

(utorak, 14. jan 2020, 12:55) - anonymous [neregistrovani]

Prividna demokratija

Sto vise sitnih partija to manje biraca za pravu opoziciju (vidi zadnji put onaj beli). Pitanje je da li je demokratija mnogo rano bila za Srbiju? Poljaci su imali neko vojno prelazno vreme.

(utorak, 14. jan 2020, 12:00) - Патриот [neregistrovani]

Није, него!

Нашим политичарима је свеједно како ћемо живети ми обични грађани, њима је најважније да ухлебе што више политичара и политичарчића, преко државног буџета. Зато ме не би изненадило да се цензус потпуно укине и да свака шуша која изађе на изборе може да уђе у патрламент. И сада док је цензус већи имамо свакакве представнике у парламенту, којима није место ни у савету месне заједнице а камо ли у републичком парламенту, а шта ће тек бити са спуштањем цензуса? Једина предност биће у томе што нећемо морати да плаћамо улазнице и идемо у циркус, јер ће нам РТС дирекним преносима из парламента уштедети барем тај издатак. Петрич, српски непријатељ, рече да није добро да се цензус спушта, али је за нас то добро!?!? Кога он то прави будалом, или само открива право стање на нашој политичкој сцени не знам, он зна шта је мислио када је то рекао.

(utorak, 14. jan 2020, 11:07) - Protivnik lupanja! [neregistrovani]

Totalni bojkot,

ništa drugo!

(utorak, 14. jan 2020, 10:58) - anonymous from Bg [neregistrovani]

Duplo golo

Niži cenzus je znak da ni "vlast" ni "opozicija" ne vrede ništa. Plus što je "opoziciji" poslednja šansa da parazitira na budžetu.

(utorak, 14. jan 2020, 10:23) - anonymous [neregistrovani]

komentar

Samo vecinski sistem, 250 izbornih jedinica. Da znaju ljudi za koga glasaju.Imenom i prezimenom.Pa neka, na primer, SNS ima svih 100% poslanika, ne vidim u cemu bi bio problem?Na njima bi bila odgovornost.Inace, nisam za SNS, niti ikada glasao za njih.

(utorak, 14. jan 2020, 09:43) - На штету државе [neregistrovani]

Ситни интереси на све стране

Корак ка девалвацији институције зване Парламент која доводи до нестабилности како самог Парламента, тако и Владе и целе државе. Свака шуша ће имати право да кочи доношење одлука виталних за земљу, тако да ће воља, политичка алавост и лични интереси бити испред националних. Осим тога олакшава се "политичка пијаца" где ће се гласови буквално лакше куповати, а деловање "прелетача" у потпуности валоризује и мотивише. 

(utorak, 14. jan 2020, 08:59) - Markovljev [neregistrovani]

Pijaca a ne Parlament

Sniženjem cenzusa sa 5 na 3 procenta bi od Parlamenta načinila pijacu. Političke partije imaju želju da osvoje vlast i vode i upravljaju državom, u Srbiji mi se čini da desetine "lidera" imaju samo jednu želju a to je dokopati se Parlamenta i svih pogodnosti koje to donosi a Vučić neka lomi prste kako Srbiju izvesti iz siromaštva.Pa ko to misli da sa 3 procenta glasova može da postane Premijer i vlada?Niko.Njima ponavljam, nije do vladanja, njima je do ulaska u parlament i ništa više.Tako možemo smanjivati cenzus, dok ne izmislimo da će u Parlamentu sedeti oni koji prvi u njega udju i bez izbora, kako to sada izgleda po Južnoj Americi.Da li stvarno to želimo?Po meni je 10% cenzus za ulazak u Parlament, jer je to neki znak da narod taj subjekt prihvata kao moguću vlast nad narodom.U češkom parlamentu monentalno sede predstavnici 8 partija, Vlada je manjinska (ANO a ČSSD)uz podršku Komunista a ostali su skoro svi svima opozicija.