Великани: Милош Црњански (1888-1973)

Почетком Првог светског рата мобилисан је у аустријску војску и послат на галицијски фронт да јуриша на Русе. Већи део времена проводи у самоћи ратне болнице. И пише: "Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања".

30 милиона недужних мртвих људи нашло је места у антиратним стиховима несрећног младог ратника, које је из рата донео у војничкој торби. Вратио се у своју разорену отаџбину скрхан и резигниран као и Хомеров јунак, који се, после дуге одисеје, вратио на родну Итаку. Настаје "Лирика Итаке": "У великом хаосу рата био сам непоколебљив у својим тугама, замишљености и мутном осећању самоће". И "Дневник о Чарнојевићу" доноси из рата. Одбијају да га објаве у целини и предлажу писцу да издвоји пет табака. Насумце бира делове текста. Остало спаљује. И не мари. Ко у младости види толико умирања, са нестајањем рукописа лакше се мири. "Написаћу нови", одговарао је. Настају "Сеобе". Други светски рат дочекаће у дипломатској служби Краљевине Југославије. Писао је: "За време рата нисам желео да пишем. Не пева се у кући мртваца". Кад је рат окончан, дискретно су му ставили до знања да ће, као десничар и противник Тита и комунистичке идеологије, ако се врати, сигурно неколико година бити на робији. Црњански узвраћа да је "завичај оно што човек изабере да му буде завичај" и остаје у Лондону, граду коме посвећује следећи роман. Кад су попустиле стаљинистичке стеге, враћа се у свој град и посвећује му "Ламент над Београдом". На последњи починак испраћен је стихом: "Не бојим се смрти, толико пута сам умирао. Моја прва смрт била је моје рођење"...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.

број коментара 0 пошаљи коментар