Čekaj me ja sigurno neću doći

Alek je očajan, jer ga je nakon trogodišnje veze ostavila Teodora. On pati, bezvoljan je, patetičan, stalno pominje samoubistvo. Jednostavno, ne miri se sa tim da je veza gotova. Ima svakodnevne samosažaljevajuće seanse kod svog drugara Baneta.

Uprkos Banetovim savetima, Alek i dalje zove Teodoru, koja se u međuvremenu zaljubila u Nemanju.

Teodora, koliko god bila odlučna i čvrsta kada se viđa s Alekom, toliko je snishodljiva i bespomoćna kad provodi vreme s Nemanjom. Problem je u tome što se Nemanja nije zaljubio u nju, već u u Marinu, nekoliko godina mlađu devojku.

Nažalost, Marina nije zaljubljena u njega. Nju jako privlači Alekova "slovenska depresija". Ona ne zna da je razlog njegovom "šarmu očajnika" brodolom s Teodorom i misli da je Alek takav sam po sebi.

Svako od njih dao bi sve na svetu da bude s onim ko ga u tom trenutku ne želi. Svako je čvrst kao kamen prema onom do koga mu nije stalo, a u isto vreme mekan kao pamuk prema onome koga bi da osvoji.

Tako se stvara emotivni sistem spojenih sudova, začarani ljubavni krug u kojem svako za svakim pati i svako svakog zlostavlja i muči, a u čijem centru se nalazi Bane, kao svedok svih emotivnih gordosti i posrtanja. On je vlasnik kafića u koji svi oni izlaze, njemu se svi ispovedaju i žale, a on nema kome.

Razara ga onaj poznati sindrom "najboljeg druga". I tako, dok oni doživljavaju emotivne trzavice i lomove, Bane tone u sve dublju depresiju. Međutim, iz inostranstva, sa postdoktorskih studija, vraća se Dejana, Banetova velika ljubav iz gimnazije.

Uloge: Miloš Samolov, Mirjana Karanović, Gordan Kičić, Milica Mihajlović, Branislav Trifunović, Vanja Ejdus, Petar Božović, Jelena Đokić, Danica Maksimović, Ljuba Bandović, Tanja Pjevac i drugi.

broj komentara 0 pošalji komentar