Može i drugačije

Serija "Može i drugačije" u maloj dramskoj igranoj formi ukazuje nam na to da probleme koji su sastavni deo naših života možemo sagledavati i iz drugog ugla i da oni nisu nerešivi.

Petočlana porodica Spasić živi u zajednici sa gospođom Nadeždom Nenadić, majkom Jelice Spasić, tj. taštom njenog supruga Nikole. Jelica i Nikola imaju troje dece: dva sina i ćerku. Problemi koji se javljaju svakodnevno u ovoj porodici isti su kao i problemi u bilo kojoj porodici u kojoj komunikacija među generacijama nije na zavidnom nivou.

Rešenja su najčešće vrlo jednostavna i ako ih usvojimo, život možemo učiniti ako ne mnogo lepšim, onda sigurno podnošljivijim. Ukoliko ne pronađemo rešenje za njih, oni prerastaju u složenije konflikte. Svaka epizoda je priča za sebe gde određenu situaciju najpre vidimo kao negativnu, a zatim je, nakon pomoći i predloženog rešenja psihoterapeuta, sagledavamo kao situaciju bez problema.

Porodica Spasić:

Mama Jelica (Mirjana Minja Filipović) je gospođa između 45 i 50 godina.
Energična, vredna, fakultetski obrazovana, radi od 8 do 16 u privatizovanoj firmi. Ima troje dece, koju pokušava da drži pod kontrolom, ali joj to baš i ne uspeva. Nezadovoljna je svakodnevnim životom koji joj se dešava dok planira druge stvari. Vrti se u začaranom krugu, iz koga ne vidi izlaz. Komunikacija sa mužem, s kojim je dvadeset godina u braku, nije na zavidnom nivou. Vreme koje provode zajedno nije kvalitetno i kao da ih još više udaljava.

Tata Nikola (Irfan Mensur) je gospodin između 45 i 50 godina. Ekonomista je u firmi koja još uvek nije privatizovana. On se oseća veoma umorno i staro, bez želje da bilo šta menja u svom životu, kojim takođe nije zadovoljan. Jedino što bi voleo jeste da se penzioniše i da ima penziju od koje bi pristojno živeo.Kriza srednjih godina, depresivnost okruženja, nezadovoljstvo poslom, tranzicija države... sve ga pritiska i parališe. O sebi sve više razmišlja kao o promašenom čoveku.

Sin Željko (Stojan Đorđević) je željeni sin svojih roditelja. Ima 19 godina i upisao se na fakultet koji ga baš ne interesuje. Još uvek nije svestan da mu samo obrazovanje i materijalna nezavisnost daju pravo da odlučuje i da zrelost ne znače godine, nego postupci. Površnost u ophođenju sa porodicom i okrenutost sebi daju mu ton samoživosti i egocentrizma.

Ćerka Ljubinka (Ljubi je majka) (Milica Sužnjević) je šesnaestogodišnja devojka u pubertetu, koja nosi u sebi bunt generacije - da svet postoji radi njih i da se vrti oko njih. Sa svojim ljubavnim problemima misli da je niko ne razume, pa se i ne trudi da bilo šta i bilo kome u porodici i objasni.

Sin Nenad (Nikola Radivojević) došao je neplanirano i nenadano na svet. Ima sedam godina i ide u prvi razred osnovne škole. Jelica od njega nesvesno pravi njanju, jer ga doživljava kao bebu.

Gđa Nadežda Nenadić (Branka Petrić) je Jeličina majka (udovica), gospođa sa visokim kriterijumima, koja je celog života bila autoritet u kući, a i danas se trudi da njena reč bude poslednja.

Psihoterapeut (Branislav Zeremski)

Urednik serije: Nevena Mladenović Blagojević
Reditelj: Filip Čolović
Izvršni producent: Svetlana Bandić
Scenario: Mirjana Minja Filipović
Stručni konsultant: Danijela Jugović
Muzika: S.A.R.S.
Kostimograf: Aleksandra Aleksandrić
Scenografi: Dragoslav Ivković Miroslava Andrejević
Direktor fotografije: Darko Dokmanović

 

broj komentara 0 pošalji komentar