Читај ми!

На који начин научне технике и зрачење могу бити у служби културе

Директорат за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије (Србатом) у сарадњи са Институтом за нуклеарне науке „Винча" организовао је конференцију „Нуклеарна сигурност данас" у оквиру кога се говорило о примени зрачења за анализу и очување културне баштине.

Велибор Андрић из Института за нуклеарне науке ,„Винча" појаснио је да јонизујуће зрачење од свог открића имало значајну улогу у људском друштву, највише у медицини, а затим и у индустрији. 

Међутим, последњих двадесет година, развојем савремене електронике и различитих аналитичких инструмената, јонизујуће зрачење је нашло своју примену и у проучавању предмета културног наслеђа.

Самим тим појавила се нова научна област названа археометрија која повезује сва знања из природних наука, попут физике, биологије, хемије, геологије са знањима из друштвених наука, попут археологије, историје, историје уметности.

Најчешће технике које се користе у проучавању предмета културног наслеђа су засноване на примени рендгенског зрачења, јер је оно једноставније за употребу и захтева много мање сигурносних протокола, а самим тим и развој електронике је омогућио да та опрема буде мобилна и лако преносива.

Осим рендгенског зрачења, користе се и гама зраци, електрони, протони, и све друге врсте јонизујућег зрачења, чак и неутрони се могу користити за проучавање предмета културног наслеђа.

Један од немерљивих ефеката коришћења јонизујућег зрачења је то што анализа не мора бити заснована само на ономе што видимо голим оком.

Та продорност зрачења има могућност да се анализирају и они делови који нису одмах видљиви.

Као пример Андрић наводи анализу слике Ван Гога Path of grass

„Када се радило мапирање одређених хемијских елемената, показало се да ти хемијски елементи који су у основи пигмената у тој слици траве крију лице жене. На основу тих скенирајућих података људи су успели да направе реконструкцију скривеног цртежа, без да су уклонили оригинални цртеж. Ово не би било могуће ниједном другом техником сем применом јонизујућег зрачења које омогућује да се продре кроз тај први видљиви слој и да се и да се добије информација о оном слоју који се налази испод оног који видимо голим оком", појашњава Андрић.

Као пример из Србије, наводи се анализа икона на краљевским вратима у манастиру Крушедол, која су централни део иконостаса у православним црквама.

„Радиографија је показала да се испод онога што се сад види као насликана икона на тим дрвеним вратима, испод се крије оригинални изглед тог уметничког дела. И тада је након примене радиографије, покушано да се на неки начин покаже шта је то што је испод. Одлука да ли ће да се скине тај површински слој или ће да се сачува овај данас видљив, донета је на основу тога што се показало да је могуће уклонити тај пресликани слој и да се на неки начин открије или изложи данас јавности оригинални изглед тих краљевских врата", наводи Андрић.

Додаје да је то одлука коју могу да донесу конзерватори на основу резултата који су добијени на основу испитивања, у овом случају радиографских која су спровели научници из природних наука.