Читај ми!

Изложба у Јеврејском музеју у Бечу – место где опроштај постаје оптужба

Јеврејски музеј у Бечу однедавно има још једну зграду, на локацији где је пре тачно шест векова срушена најстарија градска синагога. Управо отворена изложба прати станице тог првог државно организованог погрома над европским Јеврејима.

Јевреји су у средњовековној Европи били прогањани и раније, али непредвидљиво и хировито, од суседа, од масе кад би тражила кривце за заражене изворе, епидемије, и слично. Локалне власти би пре санкционисале такве походе, него што би их иницирале.

Међутим, Беч у томе држи неславни рекорд – 1421. године је хабзбуршки кнез Албрехт Пети организовао, извео и поставио систем који ће у будућности постати стандард државних прогона европских Јевреја и кулминирати у Холокаусту. У колективном јеврејском сећању, тај догађај носи назив Бечка Г'сера.

„Под појмом бечке Г'сере подразумева се погром из 1421. године. То је био јединствени случај у европској историји, први пут да Јевреји нису били само прогоњени, већ и убијани. Сиромашни Јевреји су одмах протерани, стављени у чамце и пуштени низ Дунав. Богатије Јевреје је власт држала, нису хтели да их истерају из града док не дају имовину, поготово ону 'скривену'. Ти преостали су, њих око 200, убијени поред Беча, у Ердбергу, спаљени су на масовној ломачи. То је био до тада још невиђен случај у Европи“, наводи Домагој Акрап, кустос изложбе.

Срце нове сталне поставке су археолошке ископине прве бечке синагоге, које су организатори интегрисали у средњовековни стереотип о витезовима, ковачницама сребрњака, градским легендама и мистериозним кључевима заувек изгубљених врата. Ипак, кад се стоји на темељима између арон-кодеша и биме, места где се Тора чувала и читала, опроштај постаје оптужба.

„У новој концепцији нам је било важно да ослободимо поглед на зидине, да камене остатке пустимо да причају своје приче. Архитектонске руине имају снагу историјског памћења, памте катастрофе. Kада је храм срушен пре тачно шест векова, камен је употребљен за градњу првог бечког универзитета, део су развукли мештани. Али овде се не прати само уништење, већ и обична свакодневица једног времена“, објашњава  Астрид Петерле, кустоскиња изложбе.

Ту је стајала бима, подијум са кога је читана Тора. У православним црквама она одговара беми као видљивом делу олтарског простора, у католичким би то била проповедаоница, некад читав циборијум. Знак биме на плочнику је овде архитектонско сидро које спаја крваве епизоде и мирнодопске расплете у историји европских Јевреја.