Сава Вемић: Изазов је остати активан док су опере затворене, учити улоге и одржавати певачку кондицију

Иако је завршио фармацију, превагнула је љубав према музици. Млади бас Сава Вемић успешно гради међународну каријеру. После студија на Факултету музичке уметности у Београду, Вемић је од 2014. до 2017. године боравио у оперском студију Метрополитен опере где је учио од познатог маестра Џејмса Ливајна, али и многих певача, међу којима су: Рената Ското, Димитрис Кавракос, Шерил Милнс...

Добитник је многобројних награда, укључујући и освојена прва места на интернационалним такмичењима „Опера Индекс" и „Герда Лиснер" у Њујорку, као и друге награде на "Међународном Лорен Закари" такмичењу у Лос Анђелесу.

Каријеру гради полако али сигурно на свим меридијанима, од Токија, преко Тел Авива, Њујорка, па до свих већих и значајних европских оперских сцена. Када је проглашена пандемија, Сава Вемић је био Београду, тако да је дане изолације провео у својој земљи. Разговарали смо са њим о томе како је пандемија утицала на посао оперских певача, који су му планови за будућност, али и о досадашњим улогама и сарадњи са неким од највећих имена из света опере.

Иако се све полако враћа у нормалне токове, отказане су две представе у Париској опери у којима је требало да наступите. Како изгледа тренутно, а како ће изгледати у скоријој будућности живот и посао оперског певача?

- Обе продукције у Париској опери у којима је требало да наступам, од априла до средине јула, су отказане. Истина јесте тужна и овом ситуацијом највише су погођени театри и спортска дешавања. Радовао сам се, наравно, својим улогама у Адријани Лекуврер и Риголету где је сцену требало да делим са руским сопраном Аном Нетребко и нашим баритоном Жељком Лучићем, између осталих колега певача и одличног оркестра Париске опере.

Нажалост, није било могуће осигурати безбедност одржавања оперских представа и цела сезона Париске опере је отказана. Такође, радовао сам се и улози Лепорела из Моцартовог Дон Ђованија који је 13. марта за мало могао бити изведен у Опери Мадленијанум, али тачно два дана пред премијеру представа је била отказана.

Тренутно су сви оперски певачи на свету званично "незапослени", јер су све оперске куће затворене. Програми се одлажу за наредне сезоне и будућност опере зависи од јасних одлука влада сваке од земаља појединачно. Можда ће оперски театри морати да уведу неке посебне мере предострожности у будућности. Не бих волео да се сада бавим спекулацијама на ову тему. Верујем да наука ради свој посао да схвати даље понашање вируса. Ситуација је тешка, али ја се искрено надам да ће од септембра ствари кренути на боље. Једно је сигурно - театар као институција нам је свима потребан.

И опера се због пандемије „преселила" на друштвене мреже. У чему највише уживате када знате да толико људи свакодневно гледа опере на мрежи?

- Стриминг опера у тренутној ситуацији доживљавам позитивно јер он има сада не само маркетиншку, већ и едукативну сврху. Оперске продукције могу се испратити сада на ТВ екрану. Ипак, тај утисак и осећај праћења опере из ваше дневне собе није ни близу тако снажан, квалитетан и импресиван као утисак који добијете када се налазите у самом аудиторијуму у тренутку извођења опере. Елктронска модифкација тог осећаја није могућа. Са друге стране, уживам када чујем да се моји пријатељи окрећу опери и класичној музици уопште, прате стриминге и питају ме за препоруку. Ја сада свима препоручујем да послушају и погледају Пучинијеве Боеме, Вердијевог Набука, Аиду, Риголета, Моцартовог Фигара и Дон Ђованија итд.

Колико Вам је значила интеракција са публиком на друштвеним мрежама? Шта сте урадили за то време да будете позитивни и продуктивни? Написали сте чак и песму о изолацији.

- Песма о изолацији је просто један дан експодирала из мене, морао сам да је напишем и кажем нешто на ову тему док сам слушао вести које су у самом почетку пандемије почеле да "бомбардују" све медије. Порука песме је у другом делу наслова "лимфоцит је јак" и учинило ми се као да је тада било потребно написати тако нешто охрабрујуће, јер су све вести биле више него тужне. Седео сам код куће и певао песму Anything goes Кола Портера и онда сам сео и на папир забележио текст песме који је сам од себе надолазио. Вести су то заправо биле, извештај "новинара оперског певача" о тренутној ситуацији.

На страну све, ово време сам искористио и користим даље да спремим све остале улоге које ме очекују и које желим да певам (Моцартовог Фигара, Вердијевог Закарију, Падра Гвардијана, Феранда и другу музику...). Није тајна, сада тренутно вежбам и клавир и спремам преостале испите које имам на Факултету музичке уметности у Београду, а који сам пре пет година морао привремно да напустим када сам одлазио у Њујорк и Метрополитен.

Пре неколико дана Метрополитен опера је емитовала Вердијевог „Набука" из 2017. године, то је Ваш тамошњи деби. Мадленијанум је стримовао „Чаробну фрулу", а то је било Ваше прво појављивање на београдској сцени. Какве Вас успомене вежу за те улоге и искуства? Колико сте напредовали од тих премијера?

- Успомене су јако лепе, и верујем да смо се сви по мало у периоду карантина бавили успоменама. Набуко у Мету је био још пре три године, певао сам као члан оперског студија Метрополитен опере, а од тада је било доста нових продукција па могу да кажем да сам у међувремену напредовао, стекао нова искуства и проширио репертоар. Чаробна фрула пре осам година у Мадленијануму је посебна успомена јер је тај Сарастро био уједно и мој оперски деби. Такође могу да додам да је и Нови Национални Театар у Токију (Јапан) такође стримовао Чаробну фрулу из октобра 2018. где сам певао Сарастра, тако да сам могао да се осврнем на своје наступе тада. Усавршавати улоге и бити што присутнији, музички и глумачки, је процес који ме прати и пратиће ме кроз целу каријеру.

Следеће године треба да наступате са Бостонским симфонијским оркестром, а за септембар 2021. била је планирана светска премијера нове опере у Бриселу. Које улоге су у питању и јесу ли барем оне „безбедне"?

- Да, у септембру ове године се надам да ћу отићи у Минхен где у Гертнерплацтеатру имам уговорене четири улоге следеће сезоне, као и у Бостон и Њујорк наредне године на концертно извођење Шостаковичеве опере Лејди Магбет са Бостонским симфонијским оркестром. Такође за Гертнерплацтеатар спремам и свој реситал соло песама уз пратњу клавира. Извођења нису отказана, а колико су извесна још увек не знам и из Немачке добијам информације на сваких 15 дана. Светска премијера нове опере у Бриселу је већ померена за мај 2023. године.
Улоге у Минхену су Енрико (Хенри) VIII из Доницетијеве опере Ана Болена, затим Гремин из опере Евгеније Оњегин Чајковског, Сарастра из Моцартове Чаробне фруле поново и Комендаторе из Дон Ђованија.

Делили сте сцену са неким од највећих оперских имена данашњице. Иако су и они „људи од крви и меса" како сте једном рекли, колико Вам је сарадња са њима значила као младом певачу и да ли сте успели нешто да „украдете" од заната?

- Од певача са којима сам делио сцену могао бих да издвојим прво италијанског сопрана Маријелу Девију, шпанског тенора и баритона Пласида Доминга и нашег баритона Жељка Лучића са којим сам се и приватно дружио. Сви су они веома искусни певачи са много опера "у грлу", присутни у улогама које изводе, и природно је да сам од сваког од њих упијао знања која су ми била интересантна. Уопштено многи су људи из оперског света утицали на мене и мој развој, моји професори у школи, факултету, диригенти и певачи у Метрополитен опери, али и сви они "стари" певачи који више нису мећу нама физички, али који живе у музиким записима које су оставили нама да их преслушамо. Један од првих којег ја често волим да поменем јесте италијански бас Ћезаре Сијепи.

На који начин градите каријеру? Који су изазови са којима се срећете као млади оперски певач?

- Развијајући даље свој репертоар. Желим да ускоро отпевам нове велике басовске улоге. Тренутно ме привлаче улоге Моцарта (Фигаро, Лепорело), Вердија (Краљ Филип, Закарија, Падре Гвардиано), Мефистофели (Демони) од Гуноа и Боита, али такође ме привалчи концертна музика попут Веридјевог и Моцартовог Реквијема, Хајдново Стварање света и Годишња доба и од Мусоргског Песме и игре Смрти које постоје и у оркестарској верзији.

Изазов је јасан у тешком времену - остати активан док су опере затворене, учити нове улоге и одржавати своју певачку кондицију.