Доноси ли кинески поход на Марс научна изненађења

Док се на планети Земљи води трка у проналаску вакцине против коронавируса, у свемиру је у току трка чији је циљ Марс. Прошлог понедељка су Уједињени Арапски Емирати лансирали сателит „Нада“ ка Црвеној планети, а три дана касније је и Кина послала своју сонду. Ове недеље се трци прикључује и Наса, која на Марс шаље ровер назван „Истрајност“. Шта се очекује од кинеског похода на Марс?

Прва кинеска мисија на Марс, почела је прошлог четвртка лансирањем носача ракете „Дуги марш 5“, који је са собом однео сонду „Тијенвен 1“. У центру за лансирање Венчанг на острву Хаинан, проглашено је успешно лансирање за које инжењери кажу да представља историјски тренутак у кинеском свемирском програму.

„Урадили смо сјајан посао! Ово је најбржи лет кинеске ракете икада изведен, са апсолутном брзином од преко 11,2 километра у секунди“, рекао је Ли Дунг, главни конструктор носача ракете „Дуги марш 5“.

Сонда „Тијенвен 1“ тежи око пет тона и састоји се из два дела – орбитера и ровера. Ова мисија има три циља: први је посматрања Марса из орбите, други је мекано слетање ровера на планету и трећи кретање по њеној површини.

„Очекује се да сонда 'Тијенвен 1' стигне до Марса за шест и по месеци. Након два и по месеца летења у орбити Марса, слетеће на планету у мају 2021. Када се ровер и орбитер раздвоје, орбитер ће се вратити на предвиђено место у орбити и омогућити преносну везу за процес слетања. Ровер ће извести меко слетање на површину Марса у јужном делу равнице Утопија“, објаснио је Лиу Тунгђије, заменик директора кинеског Центра за истраживање Месеца и свемира.

Мисија на Марс доноси научна изненађења? 

Ровер је направљен тако да истражи могуће знакове некадашњег живота на Марсу, а предвиђено је и да прикупи узорке са тла које ће слати на анализу на Земљи.

Према плану, ровер би требало да ради најмање 90 дана, с тим што на Марсу дан траје 39 минута дуже него на Земљи.

Лиу Јанг из Националног центра за свемирску науку Кине, истиче да ће, са научне тачке гледишта, ова мисија ући у потпуно нову еру и употребу ровера за проучавање састава тла, распоред леда испод површине, и читаво свемирско окружење.

„У међувремену, користићемо сонду у орбити која ће нам помоћи да разумемо општу слику Марса. Верујем да ће ова мисија донети научна изненађења“, рекао је Лиу.

Потрага за истином на небу 

Назив сонде „Тијенвен“, значи „Потрага за истином неба“. У тој потрази, научници очекују бројне одговоре, и то не само о Марсу.

„Путовање на Марс данас не значи само проучавање Марса, већ и сазнавање о Земљи, о развоју догађаја на нашој планети, пре свега у погледу климатских промена. Све то се можда догађало на Марсу раније и потрага за одговором шта се догало на Марсу у прошлости, можда нам дâ смернице о томе шта може да се деси са нашом планетом ако не будемо довољно бринули“, навео је Кристијан Фајхтингер, извршни директор Међународне астронаутичке федерације. 

На Марс је до сада слетела само америчка Наса, а иза Европе, као и Кине били су неуспешни покушаји.

Кина, међутим, последњих година интензивно улаже у развој свемирског програма. Прошле године је кинески ровер био први, и за сада једини, који је слетео на такозвану далеку страну Месеца.

На мисији Марс, Пекинг ради од 2016. године.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 31. јул 2020, 06:50) - anonymous [нерегистровани]

Mars

Trazimo inteligentan zivot u kosmosu, jer ga nenadjemo na nasoj planeti Zemlji.

(среда, 29. јул 2020, 21:44) - niko [нерегистровани]

Važna misija

Stvarno bi bilo dobro da se sazna ,odakle smo ,kuda idemo i ko nam je sve ovo uvalio .

(среда, 29. јул 2020, 14:17) - anonymous [нерегистровани]

Ajde

Kinezi, donesite sad neku marsovsku koronu.

(среда, 29. јул 2020, 11:37) - Zemljanin [нерегистровани]

Zašto sam pao sa Marsa:

Veoma pasivni krajevi!