Читај ми!

„Вирџинов“ хајперлуп прошао први тест са путницима – озбиљно се примичемо супербрзој вожњи

„Вирџин“ је у Лас Вегасу имао прву пробну вожњу хајперлупа са путницима. Иако је тест прошао одлично и грабимо крупним корацима ка оваквом виду транспорта, пре него што супербрза вожња постане доступна широј јавности мораће да протекне још неколико година.

Хајперлуп је транспортни систем у развоју којим би људи путовали ваљкастим возилом налик на капсулу које се креће вакуумском цеви брзином од око 965 килиометара на сат, пише Си-Ен-Ен.

Систем који развија компанија „Вирџин“ укључује магнетну левитацију, на сличан начин као што је користе Јапанци и Немци при развоју супербрзе магнетне железнице.

Дејство јаког магнетног поља подиже вагон изнад шина, а затим га „гура“ напред. Магнетна левитација користи се у неким железничким системима још од седамдесетих година.

Током пробне вожње која је изведена у недељу у Лас Вегасу, хајперлуп је достигао брзину од тек 161 километар на сат од предвиђених 965.

Представници компаније „Вирџин“ истичу, међутим, да је њихова траса на полигону дуга свега 500 метара те да то ограничава којом брзином се може кретати капсула. 

Упркос том ограничењу, у компанији најновији тест виде као огроман помак ка комерцијализацији хајперлуп технологије.

Џош Гајгел, директор „Вирџина“ за нове технологије, и Сара Лућијан, директорка компаније задужена за корисничка искуства, били су на првој вожњи хајперлупом на којој је било људи, наводи Си-Ен-Ен.

Седели су у вагону-капсули који прима свега два путника.

Транспортни систем будућности  

Визија коју у „Вирџину“ имају када је реч о хајперлупу је да велики градови буду повезани, а да вагони-капсуле буду капацитета 25 до 30 седишта, што би омогућило превоз десетине хиљада људи у сату.

Хајперлуп системи могу да буду смештени испод или изнад земље, али се компанија за сада фокусирала на надземну опцију. Подземна верзија подразумева копање тунела што је скупљи и дуготрајнији процес.

Испитивања и развој система коштају на десетине и стотине милиона долара. У „Вирџину“ су уверени да ће до 2025. или 2026. године систем бити сертификован, а да ћемо прве хајперлуп пројекте видети пре краја деценије.

број коментара 19 Пошаљи коментар
(среда, 18. нов 2020, 22:27) - anonymous [нерегистровани]

pa da...

ja nisam pametan kao ti na primer i ne zalim se , samo kazem steta za takav talenat koji verovatno cuci i u tebi da propadne cuceci u Srbiji negde...to je velika steta za covecanstvo...ja sam samo izneo neki predlog pa mozda neko iz NASA te kontaktira, cuo sam da imaju lovce na talente...

(уторак, 17. нов 2020, 18:14) - anonymous [нерегистровани]

Re: E sad...

A što se ti nama žališ ? Piši NASI :)

(понедељак, 16. нов 2020, 08:13) - anonymous [нерегистровани]

e sad...

steta sto u NASA i ostalim centrima za nauke ne otvore posebne blokove koji ce samo pratiti i citati komentare sa RTS-a i drugih medija,pa toliko imamo eksperata i talenata koji cuce u Srbiji da bi napravili cudo kad bi ih zaposlili kao naucnike, znaci mislim da bi nasli eksperti znanja imali resenje jednostavno kako otici do Marsa i nastaniti ga,bacaju silne milijarde na nauku umesto da citaju komentare i dolaze do usavrsenih znanja i metoda koje bi im ustedele novac i vreme...

(недеља, 15. нов 2020, 13:13) - anonymous [нерегистровани]

Re: Padaju avioni

Reče da sa te visine ne ostane ništa, pa da lete malo niže, možda neko i preostane, ili što bi se reklo, pretekne ?
Avio saobraćaj je najbezbedniji saobraćaj a ti svoje strahove leči u nadležnoj ustanovi a ne na javnom portalu.

(субота, 14. нов 2020, 21:28) - anonymous [нерегистровани]

Da

Samo avioni padaju prijatelju, mnogo padaju u zadnje vreme. A s te visine ne ostane od čoveka ništa. Da ne govorimo koliko su loši za životnu sredinu. Treće i avioni imaju svoj životni vek i zahtevaju infrastrukturu - piste, pomoćne piste, prilazne puteve...Osećaj je barem mnogo bolji kada si na zemlji.

(субота, 14. нов 2020, 00:10) - anonymous [нерегистровани]

Re: @"Pa to je brzina aviona

'Potrosnja goriva pri malim brzinama ima linearnu zavisnost od trenja a na velikim zavisi od kvadrata otpora vazduha. ' Meni, profesoru na koledžu odričeš poznavanje materije a sa ovom izjavom si se svrstao u đaka koji ne bi dobio prolaznu ocenu iz fizike jer su gubici u funkciji kvadrata brzine a ne kvadrata koeficijenta otpora, koji je skoro zanemarljiv na velikim visinama od 10 000 metara a kad si se već uhvatio troškova pa mogao si uporediti troškove izrade ovog tunela na betonskim stubovima sa vazdušnim koridorom koji ne košta ništa, ama baš ništa.

(четвртак, 12. нов 2020, 13:29) - Igor Gavran [нерегистровани]

Hiperlup

@"Pa to je brzina aviona i zasigurno da je jeftinije avionom nego u toj cevi, iz koje ne vidiš ništa"

Pricate napamet a ocigledno nista ne znate o problematici. Avion se krece u sve 3 dimenzije i zato trosi navise goriva od svih vidova transporta. Potrosnja goriva pri malim brzinama ima linearnu zavisnost od trenja a na velikim zavisi od kvadrata otpora vazduha. U vakuumu nema otpora vazduha i ovo ce biti revolucija ako projekat uspe.

(уторак, 10. нов 2020, 09:20) - anonymous [нерегистровани]

Conkord prica

Bez ovih i slicnih ulaganja i pomjeranja granica svijet bi stajao u mjestu. Licno mislim da ovo nece nikad postati komercijani transportni uspjeh, ipak je motiv svega profit i zarada. Mozda zavrsi u nekom, Diznilendu, luna parku.

(понедељак, 09. нов 2020, 20:51) - anonymous [нерегистровани]

Re: E sad...

A jesi li video sliku iz unutrašnjosti, skučeno gore nego u autobusu, a odsustvo prozora samo multiplicira osećaj anksioznosti i klaustofobije. Dakle, nije u pitanju gledanje pejsaža, koji i mogu da se gledaju u daljini već osećaj anksioznosti.

(понедељак, 09. нов 2020, 16:26) - anonymous [нерегистровани]

realno

U Kini i Japanu trenutno vozovi mogu da dostignu brzinu i do 600km/h,a ove cevi koliko sam ranije citao trebalo bi da u budcnosti razviju takvu brzinu da bi vam recimo od Ney Yorka do Los Angelesa trebalo nesto ispod 2 sata.