Читај ми!

Јужнокорејски истраживачи развијају нанотехнолошке тетоваже као уређаје за праћење здравља

Тим научника на Корејском напредном институту за науку и технологију креирао је електронско мастило за тетовирање направљено од течног метала и угљеничних наноцеви које ефикасно функционишу као биоелектроде преко којих се може пратити стање основних виталних функција.

Сребрни лептир или било који цртеж израђен на кожи помоћу овог „електронског мастила за тетовирање“ направљеног од течног метала и угљеничних наноцеви моћи ће да помогне у праћењу откуцаја срца и других виталних знакова здравља, према јужнокорејским истраживачима.

Технологија је још увек у раним фазама развоја, али научници на Корејском напредном институту за науку и технологију (КАИСТ) се надају да би једног дана могла да понуди персонализован и удобан начин како пацијентима, тако и лекарима, за праћење здравственог стања.

Мастило ефикасно ради стварањем електричног кола на кожи. Може се повезати са уређајима за електрокардиограм (ЕКГ) за праћење срчане активности, сензорима који анализирају зној, као и да делује као грејач у физиотерапијске сврхе.

„У поређењу са претходним уређајима (е-тетоваже) који су били у облику фластера, овај можемо да нанесемо директно на кожу, што је много удобније за корисника“, наводи Стив Парк, професор науке о материјалима и инжењерингу на КАИСТ-у који је предводио тим заједно са докторандом, Ли Гун Хеом.

Да би направили мастило, истраживачи су користили честице течног метала на бази галијума, меког, сребрног метала који се такође користи у полупроводницима или у термометрима као нетоксична алтернатива живи. Угљичне наноцеви украшене су платином која помаже у усмеравању електричне енергије и повећавају издржљивост мастила.

Професор Парк наглашава да се ова смеса сматра биокомпатибилном, што значи да не оштећује ткиво.

„Када се нанесе на кожу, чак ни трљањем тетоважа се неће скинути, што није могуће постичи само са течним металом“, објашњава Парк. Мастило се скида сапуном, додао је, и суши се на кожи за мање од 10 секунди.

Међутим, тренутна технологија је ограничена чињеницом да и даље захтева ожичење за прикупљање података, напомиње професор.

„У будућности, оно што се надамо да ћемо постићи је да повежемо бежични чип који ће бити интегрисан са овим мастилом, тако да можемо да комуницирамо, или можемо да шаљемо сигнал напред и назад између нашег тела до спољног уређаја“, каже професор.

Истраживање је у јулу објављено у штампаној верзији часописа Advanced Materials.