Расветљавање дубина тамне стране Месеца

Кинески ровер „Јуту-2“ успео је да помоћу сонде добије материјал из унутрашњости Месеца, са дубине од 40 метара. Анализом дубина тамне стране Месеца и посебним радаром установљено је да се унутрашња архитектура Земљиног сателита састоји из три различита слоја.

Сонда „Чанг Е-4“, победник у трци до тамне стране Месеца, поставила је ровер „Јуту-2“ и тако почела да открива прве тајне делова јужног пола Земљиног сателита. 

Летелица, која је стигла на Месец у јануару 2019. године, поставила је „Јуту-2“ како би истражила кратер Ван Карман.

Уређај користи посебан радар да би испитивао „унутрашњу архитектуру“ Месеца за коју је откривено да се састоји од три различита слоја.

Врх се састоји од лунарног реголита, средњи садржи храпавије материјале и различите стене, а завршни слој је мешавина која садржи делом груб, делом ситнозрнаст материјал, и камење.

Истраживачи кажу да би подаци прикупљени ровером, заједно са подацима из претходних истраживања Месеца, могли да помогну у осветљавању геолошке историје Месечеве површине.

„Различите наслаге настале су из удара најразличитијих тела и настајале су током еволуције Месечева површине. Истраживање је занимљиво, јер прилично јасно можемо видети геолошке секвенце таквих догађаја 40 метара испод површине“, изјавила је др Елена Петинели, професорка на Одељењу за математику и физику на Универзитету „Рома Тре“ у Италији и један од аутора студије.

Радарски откривени слојеви различитих су запремина и, уопште, димензија, а има и помешаног порозног и зрнастог материјала.

Истраживачи верују да су овакви налази последица метеора који су често ударали у површину Месеца.

Дно кратера чини глатка охлађена лава 

Чланови тима су такође приметили да је дно кратера Вон Карман заправо глатки слој охлађене лаве настале од вулканске активности која се догодила пре око 3,6 милијарди година.

Свемирска летелица „Чанг Е 4“ слетела је у кратер Вон Карман 3. јануара 2019. године, и то се сматра огромним кораком у истраживању свемира.

Његов ровер, „Јуту-2“, који се може кретати успоном и до 20 степени, постављен је 12 сати касније како би истражио место слетања.

Последњих година је било више мисија ка Месецу, али већина њих је обављена у Месечевој орбити. Последња летелица са посадом на Месецу била је Аполо 17, 1972. године.

 

број коментара 5 Пошаљи коментар
(субота, 29. феб 2020, 22:18) - Cronos [нерегистровани]

Sunce ti...

Ovakve komentare ne bi ostavljali ni Srbi iz 19. veka.

(четвртак, 27. феб 2020, 15:13) - anonymous [нерегистровани]

1972

Да да слетели људи пре 50 година кад је компјутер био величине собе, а сад једва са роверима успеју. Ко још верује у америчке холивуд приче

(четвртак, 27. феб 2020, 13:58) - Rade [нерегистровани]

MESEC

Pitanje je dali se mesec okrece oko sopstvene osovine kao zemlja?

(четвртак, 27. феб 2020, 13:43) - Драган [нерегистровани]

тачно

Тачно им верујем.

(четвртак, 27. феб 2020, 12:45) - anonymous [нерегистровани]

Opet o tamnoj strani

Nije tamna. Samo okrenuta od nas. Druga strana.