Читај ми!

Википедија, место где завршава свако наше питање већ 20 година

Сигурно је да нема човека на свету који користи интернет, а да није чуо за Википедију, о чему сведочи и податак да се она налази међу 13 најпосећенијих сајтова на свету. Највећа онлајн енциклопедија коју свако може да уређује настала је 15. јануара 2001. године.

Онлајн енциклопедија Википедија је настала 15. јануара 2001. године на енглеском језику, а основали су је Џими Вејлс и Лари Сангер, док сада њоме руководи Задужбина „Викимедија“. Страница тренутно има више од 55,5 милиона чланака на 306 језичких верзија, од чега више од 6,2 милиона на Википедији на енглеском језику.

Википедија на српском језику настала је 2003. године.

Студентима и ученицима углавном није дозвољено да се у својим радовима позивају на Википедију. Ипак, иако можда и не цитирају информације са онлајн енциклопедије, сви они углавно свој истраживачки процес почињу управо одатле јер је на многим претраживачима она на првом месту.

Име Википедија долази од хавајске речи „викивики“ што значи брзо, и грчке речи енциклопедија (заокружено знање). Ова онлајн енциклопедија омогућава људима широм света да додају и мењају садржај, а све информације су бесплатне. У заједничком процесу писања и уређивања корисници додају, бришу и преуређују садржај. Дневно се на њеним страницама објави више од 12.000 уноса.

Википедија је 2001. године кренула као потпуно отворен сајт, али је од тада постала донекле затворена и сада само регистровани корисници могу да уређују или креирају чланке. Поједине осетљиве теме су чак и затворене за уређивање.

Поред тога, временом су поједине странице додељене одређеним преданим уредницима како би се грешке стално исправљале. Сваку страницу прати више уредника тако да се врши детаљна провера представљених информација.

За разлику, од на пример, старих и класичних штампаних енциклопедија, садржај на Википедији се непрестано ажурира, тако да се можемо обавестити о текућим догађајима, смртима важних личности и исходима неких политичких сукоба.

Једна од предности Википедије која се најчешће наводи је и њена транспарентност.

Ипак, постоје и недостаци

Информације на Википедији пишу волонтери, а не људи обучени у писању текстова по научној методологији и објективних извештаја. Тако да се ставови и мишљења аутора често могу наћи у Википедијиним чланцима.

Пристрасности чланака доприноси и чињеница да је, према неким подацима, 90 одсто уредника мушког пола. Нису истраживани подаци о етничкој припадности и социоекономском статусу уредника, али то такође, може бити важан фактор који утиче на необјективност чланака.

Ипак, без обзира на све предности и недостатке, свакако треба узети у обзир вредности Википедије, јер је она одлична полазна тачка за даље истраживање и анализу информација.

Обележавање јубилеја биће организовано путем Зум платформе 15. јануара од 18:30 часова, а заједници Удружења Википедије Србија ће се обратити председник Мирослав Лоци, док ће светска прослава почети у 20 сати.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 16. јан 2021, 09:18) - anonymous [нерегистровани]

Nista pametniji sa Wikipedijom

Kad citas o jednoj istoj stvari na srpskoj, hrvatskoj ili bosanskoj Wikipediji samo da se zapitas sta je 'istina' i kome vjerovati. Mogu misliti onda za te silne ostale.