Читај ми!

Археолози пронашли мермерну главу првог римског цара Октавијана Августа стару 2.000 година

У италијанском граду Изернија пронађена је 2.000 година стара мермерна глава Октавијана Августа, првог римског цара. Археолог Франческо Ђанкола је дошао до овог невероватног открића током рестаураторских радова на средњовековном зиду који се урушио због јаких киша.

Глава првог цара Римске империје висока 35 центиметара, датирана на период између 20. и 10. године пре нове ере, била је део кипа за који се претпоставља да је био виши од два метра. Израђена је од истог мермера који је током ренесансе користио Микеланђело, а приказује младог Окатавијана Августа који је постао први римски цар 27. године пре нове ере.

„Када смо почели да копамо иза зида, видели смо да је земља другачије боје. Наставили смо да копамо финијим алаткама и појавио се мермер. Одмах сам знао да се ради о глави са Августовог кипа, због косе и облика очију“, каже археолог Франческо Ђанкола.

У питању је важан кип који је можда сатајао у храму посвећеном култу царске породице или на форуму, наводи археолог Марија Дилета Коломбо.

Град Изернија који се у доба старог Рима звао Aesernia је област царства које су првобитно насељавали италски народи, а касније је постао римска колонија. Град је делимично уништен током Другог светског рата, али је касније обновљен.

„Изернија има врло богату историју. Испод целог града се налазе вредни археолошки остаци“, каже градоначелник Ђакомо Даполонио у изјави за Си-Ен-Ен. Током ископавања овде су откривене и бројне средњовековне гробнице и вредни предмети од керамике.

Пронађена глава се тренутно додатно проучава, а Даполонио и археолошкиња Марија Дилета би волели да је једног дана виде у градском музеју Изерније, где би, како верују привукла више туриста.

„Чак и Изернија, иако није међу главним туристичким дестинацијама, ипак је подручје богато историјом још од палеолита“, наглашава градоначелник.

Октавијан Август је саградио царство које се на крају његове владавине протезало од Велике Британије па све до Египта, а на самртној постељи се похвалио да је „Нашао Рим од цигле, а остављам га у мермеру“.

Доба мира које је наступило под Августом омогућило је процват културе, уметности, архитектуре и трговине. Сам Август лично је финансирао многобројне јавне пројекте, па је у Италији и провинцијама подизао храмове, путеве и аквадукте.

У Августово доба, ударени су темељи римске државе каква ће опстати све до времена Диоклецијана и Константина Великог. Сви каснији римски цареви носиће титулу Августа као део свог имена. Титула ће остати у употреби и у наредним вековима.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 07. мај 2021, 17:10) - anonymous [нерегистровани]

Biste Staljina,Tita,lenjina...

Eh kad budu za par hiljada godina pronasli statue Staljina,Tita,Lenjina itd..sta ce tek onda reci... Eh veliko su delo otkrili,okrutnog Cezara, i bogove Bala,dagona,marduka i drugih paganskih bogova...eh cudna mi cuda,Da su valjali onda bi opstali....