Читај ми!

125 година од рођења Јосипа Славенског

Јосип Штолцер Славенски, једна од најоригиналнијих личности југословенске музике, провео је свој најзначајнији стваралачки период у српској средини. По смелости свог музичког говора, он припада кругу композитора који су допринели да се српско, и уопште, југословенско музичко стварање, дефинитивно отисне од романтичарског наслеђа и прикључи токовима савремене европске музике.

Јосип Штолцер Славенски родио се 1896. године у Чаковцу, као најстарије дете у породици пекара и сеоског цитраша Јосипа Штолцера и Јулије Новак. Грађанску школу завршио је у родном граду, где је положио и испит за пекарског калфу. Прво музичко образовање добио је у Вараждину, где је истовремено радио као пекарски помоћник и приватно учио музику. После неуспелог покушаја да се упише у Музичку школу Хрватског глазбеног завода, одлази на музичке студије у Будимпешту, где му је професор био и Золтан Кодаљ, угледни мађарски композитор, етномузиколог и педагог. У Будимпешти је упознао и рад Беле Бартока у вези са прикупљањем и проучавањем музичког фолклора, што је одлучујуће утицало на његово стваралачко опредељење.

Почетак Првог светског рата прекида његове студије у Будимпешти, када се враћа породици у Чаковец и међу пријатеље у Вараждин. Тада доноси одлуку да - у складу са словенским карактером своје музике - промени презиме. Најпре се потписује као Штолцер Славенски, а потом једноставно - Славенски. Ново презиме легализовао је 1930. године.

Након првих композиторских успеха - попут оног које је доживело извођење Ноктурна за оркестар 1920. године у Загребу - Славенски одлази на музичке студије у Праг. На Прашком конзерваторијуму, једној од најзначајнијих музичких институција Европе, наставља и завршава студије композиције код Вићеслава Новака.

По повратку у домовину, Славенски у Загребу започиње своју професионалну педагошку каријеру радећи у Средњој школи Музичке академије, али интензивно и компонује. Све што тада предузима као музички стваралац, прате бројне похвале. Стваралачки интензитет тог раздобља крунисан је за тадашње прилике изузетним успехом. Наиме, на фестивалу савременог стваралаштва Дани камерне музике у Донауешингену 1924. године изведен је његов Први гудачки квартет. За Славенског се заинтересовала и чувена издавачка кућа „Шот и синови" из Мајнца, која је у наредним годинама објавила већи број његових дела. Тако су композиције Славенског изазивале и све већу пажњу иностраних извођача.

Године 1925. Славенски се настањује у Београду, где најпре ради као наставник у Другој мушкој гимназији и у Музичкој школи. Од 1937. године предаје у Средњој музичкој школи при Музичкој академији и та школа данас носи његово име. Ширећи своје уметничке видике, исте године борави у Франкфурту, где изучава електронске музичке инструменте. После ослобођења постаје професор Музичке академије у Београду и на тој дужности остаје до смрти - 30. новембра 1955.

Дубоко везан за родно тло, Славенски је остао веран свом изворном стваралачком опредељењу - како током студија у Будимпешти, Прагу и Паризу, у вртлогу тадашњих лутања европске музике, тако и у каснијим периодима. Он је прихватио савремене композиционо-техничке поступке, али се његова стваралачка оријентација превасходно ослањала на широка и неиспитана подручја фолклорног музичког израза.

У стваралаштву Јосипа Славенског једно од најистакнутијих места заузима Симфонија Оријента за солисте хор и оркестар из 1937. године, првобитно названа Религиофонија. У низу од седам ставова Славенски је предочио однос човека према основним проблемима живота и смрти.
Славенски је оркестру посветио неколико дела. Међу њима посебно место заузима оркестарска свита Балканофонија из 1927. године. У том остварењу Славенски је инвентивно обрадио фолклорне мотиве из разних балканских крајева - из Србије, Албаније, Турске, Грчке, Румуније, Међимурја и Бугарске.

Дело Хаос за оркестар допуњен оргуљама из 1932. године представља став монументално замишљеног остварења, космичке визије под називом Хелиофонија, тј. недовршене музике за филм о постанку Сунчевог система и појави живота.

Клавирске композиције Јосипа Славенског нису многобројне. Изузев два дела већих размера - а то су Југославенска свита из 1921. и Соната за клавир из 1924. године - остало су углавном минијатуре и обраде напева и игара са балканских територија. Настала у раном раздобљу композиторовог рада, та дела су привукла пажњу иностране публике захваљујући томе што их је, као и друга остварења Славенског, публиковала издавачка кућа „Шот" из Мајнца.

Посебно место у опусу Јосипа Славенског припада камерној и хорској музици.

Први гудачки квартет - остварење захваљујући којем је име Славенског заблистало у међународним оквирима - посвећено је величанственој Бетовеновој Фуги оп. 133.

Циклус Песме моје мајке за алт и гудачки квартет из 1944. године композитор је замислио још током студија у Прагу. Четири става тог остварења заснована су на песмама из Међимурја, које је Славенски запамтио у детињству. Поједине хорске минијатуре Јосипа Славенског могу се мерити са његовим најзначајнијим делима већег формата. На првом месту у том погледу јесте обрада народног напева Вода звира за мешовити хор из 1916. године, која представља једно од дела узорне транспозиције фолклорне уметности.

Смелошћу изражајних средстава и оригиналним композиторским поступцима, музика Јосипа Славенског остала је јединствена све до данас.