Читај ми!

Маори су путовали на Јужни пол хиљаду година пре Европљана, показују нова истраживања

Прво потврђено виђење копна Антарктика приписано је руској експедицији из 1820. године, док се прво слетање на копно 1821. године приписује америчком истраживачу. Нова сазнања до којих су дошли новозеландски истраживачи говоре да староседеоци Новог Зеланда – Маори – имају знатно дужу историју са најјужнијим континентом на Земљи.

Истраживачки тим који предводи Присила Вехи, биолог конзерватор, бавио се проучавањем усмене традиције, као и „сиве литературе“ – претходним истраживањима, извештајима, техничком документацијом и другим изворима који су објављивани ван академских и званичних канала.

„Открили смо да веза Маора са Антарктиком и његовим водама траје већ вековима и почиње још од најранијих путовања, а касније се наставља кроз учешће у експедицијама и истраживањима која су предводили Европљани и савременим научним истраживањима“, наводи Присила Вехи.

Истраживачи, пре свега, скрећу пажњу на прво древно путовање ка Јужном полу на које је у 7. веку кренуо полинезијски вођа Хјуи Те Рангиоре и његова посада. По томе, они би били први људи који су пловили водама око Антарктика, више од хиљаду година пре руске експедиције, па чак и пре него што су се Полинежани доселили на Нови Зеланд.

„По народном предању, Хјуи Те Рангиоре и његова посада наставили су према југу. Дуг пут према југу. Тако су они, вероватно, били први људи који су видели арктичке воде, а можда и континент“, навели су истраживачи у свом раду.

„Путовање и повратак Хјуија Те Рангиореа део су историје народа Нгати Раруа и ове приче се појављују у бројним резбаријама.“

Према усменим традицијама, тај океан су назвали смрзнутим океаном на коме су се суочили са „женом која борави у планинама, чији се праменови таласају у води и на површини мора са варљивом морском животињом која рони у велике дубине – магловито и хладно место које сунце не види“.

Ово откриће свакако неће бити никакво изненађење за Маоре који генерацијама препричавају ове приче, али академска заједница тек треба да пређе дуг пут како би прикупила ова знања.

„Усмено предање мањих етничких група и њихове везе са Антарктиком и даље су недовољно документоване и признате у истраживачкој литератури", напомињу истраживачи, али „овај рад почиње да попуњава ту празнину".

Путовање Хјуија Те Рангиореа сигурно није био и једини пут да су Маори и њихови преци путовали на Јужни пол.

Те Ату – човек из Нгапухија – био је први Маор и први Новозеланђанин који је 1840. године гледао у обалу Антарктика као члан експедиције Сједињених Држава.

Маори су такође били део „херојског доба истраживања Антарктика“ крајем 19. и почетком 20. века, помажући европским истраживачима у лечењу, грађевинарству, научној експертизи и још много чему током путовања до Антарктика.

„Учешће Маора у путовањима и експедицијама на Јужни пол наставило се до данас, али се ретко признаје или истиче“, пишу истраживачи.

„За Маоре на овим путовањима кључно је било то што су били вешти морепловци.“

У новије време, неки Маори учествују или тренутно учествују у научним програмима на Новом Зеланду на Антарктику, истражујући све од ефеката климатских промена до екологије, популације пингвина, а тим који стоји иза овог најновијег рада нада се да ће овај број расти.