Читај ми!

Млечни зуби указују на касније проблеме са менталним здрављем

Не постоји довољно доступних дијагностичких метода на основу којих би лекари могли да установе која су деца у ризику да касније имају проблема са менталним здрављем. Али према новој студији, објављеној почетком новембра ове године у часопису "Psychiatry", у млечним зубима могу се видети неке назнаке.

Попут дрвећа, млечни зуби имају годове, тј. линије раста, и оне могу варирати у величини у зависности од окружења у којем је била мајка и њених искустава током трудноће и након рођења детета. Физичке тегобе, лоша исхрана или болест могу утицати на развој зубне глеђи тако што дебљају линије раста.

Истраживање спроведено у Великој Британији између 1991. и 1998. године укључивало је децу узраста од пет до седам година и њихове родитеље. Они су донирали 70 млечних зуба, које су у периоду од 2019. до 2021. г. под микроскопом анализирали истраживачи из Опште болнице у Масачусетсу – проучавајући специфичну врсту линија раста која се зове неонатална линија.
Родитељи су за потребе студије попуњавали упитнике о стресним догађајима које су доживели током трајања трудноће, историји менталних болести, животним условима и нивоу подршке коју су добили од околине – што су све фактори који утичу на развој детета.

Проблеми у детињству остављају неизбрисив траг

Тим је открио да су деца чији су родитељи раније патили од тешке депресије или других менталних болести, и она чије су мајке биле депресивне или анксиозне током трудноће, имала зубе са дебљим неонаталним линијама него друга деца. С друге стране, међу родитељима који су имали подршку околине након трудноће, деца су чешће имала зубе са тањим неонаталним линијама. На основу тога се претпоставља да дебље линије указују на стреснија животна искуства.

Према студији, проблеми у детињству су одговорни за једну трећину свих поремећаја менталног здравља. Научници верују да би резултати њиховог истраживања могли да помогну у развоју биомаркера раних стресних стања, што би омогућило да се деци одреде превентивне терапије пре него што менталне болести почну да се развијају или постану озбиљне.

Недостатак таквих показатеља спречава лекаре да правилно измере изложеност деце стресним ситуацијама. Ослањање на одговоре родитеља није увек од помоћи јер се они могу лоше или невољно присећати болних искустава.

„Ако успемо да одредимо терапију тој деци, можемо спречити појаву менталних поремећаја, и то што је раније могуће", сматра виши аутор студије Ерин Дан, епидемиолог из Опште болнице у Масачусетсу.

Мистерија раста неонаталних линија

Још није прецизно утврђено због чега неонаталне линије расту, али истраживачи претпостављају да производња кортизола, хормона стреса, у организму родитеља може да утиче на ћелије које стварају зубну глеђ, што заузврат утиче на развој линија раста.
Узрок задебљаних линија раста може бити и нека врста упале у организму детета чији су родитељи били изложени стресним ситуацијама. Ипак, научници верују да су потребна детаљнија истраживања како би се боље разумео тај процес.