Читај ми!

Сатурнова „Звезда смрти“ крије водени океан испод површине

Нове анализе показале су да један од Сатурнових сателита можда крије океан испод површине. Не, није у питању Енкелад. Нови „осумњичени“ је сателит Мимас, карактеристичан по великом кратеру на површини због којег неодовљиво подсећа на „Звезду смрти“ из „Ратова звезда“.

Блага и чудна либрација (осцилација у његовој ротацији) коју су детектовали астрономи могла би да буде резултат океана испод површине.

Уколико је то заиста случај, Мимас ће се придружити сателитима попут Европе (Јупитеров сателит) и Енкелада (још један Сатурнов сателит) у категорији небеских тела са водним океаном.

„Зато што је површина Мимаса избомбардована и прекривена кратерима, мислили смо да је читав сателит велики комад леда“, каже геофизичар Алиса Роден са Института Саутвест.

Други сателити са океанима, попут Енкелада и Европе, показују другачије знакове геолошких активности.

„Изгледа да нас Мимасова површина вара и наша нова сазнања су проширила дефиницију потенцијално настањивих светова у нашем Соларном систему, али и даље“, објашњава Роденова.

На Земљи, већина живота зависи од сунчеве светлости, али има и неких места где организми живе у потпуном мраку. Једно од таквих места су дна океана, где се животиње скупљају око хидротермалних отвора који испуштају топлоту и храњиве материје из Земљине утробе.

На таквим местима, уместо фотосинтезе одиграва се хемосинтеза уз помоћ које се синтетише храна.

Чудно понашање

Геолошке активности дубоко унутар сателита са подземним океанима, попут Енкелада и Европе, до којих долази услед плимског напрезања и гравитационих интеракција са својим планетама (Сатурном и Јупитером), стварају довољно топлота да држе воду испод површине у течном стању.

Мимас, међутим, се чинило да не припада тој групи сателита, али су научници упркос том приметили помоћу сонде „Касини“ да је његова либрација слична као на другим сателитима са подземним океанима.

Према моделима које су спровели, Мимасова ледена кора је између 24 и 31 километар дебела, а испод ње се налази глобални океан. Пошто је пречник Мимаса само 396 километара, његова ледена кора је пропорционално веома дебела. Примера ради, дебљина Енкеладове коре је између 5 и 35 километара, а његов пречник је 513 километара.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 27. јан 2022, 17:52) - anonymous [нерегистровани]

Ama

Sedi Jehova gore na nebu i dopunjava sve želje onih koji veruju u njega

(понедељак, 24. јан 2022, 09:25) - anonymous [нерегистровани]

Naslov

Naslov mi je bio intrigantan al citao samo do ono "mozda".

(недеља, 23. јан 2022, 22:53) - anonymous [нерегистровани]

Voda ispod Sahare

Ispod Sahare se nalaze ogromne kolicine vode....,pa opet tamo ljudi umiru zedni....Ako ima vode na nekoj drugoj planeti ,pa sta onda??? Zar vi mislite da smo mi sami u Svemiru? Dal mislite da se sve u svemiru desava bez nekog smisla,ili da svi postuju pravila igre onog koji ju je napravio? Dakle vode sigurno nema samo na zemlji i to u tecnom stanju.Voda se moze dobiti i iz kamena,pa ako ne znate procitajte izvestaj iz Biblije ,gde pise da Mojsije nije proslavio Jehovu Boga dajuci Izraelcima vodu da piju iz stene.... :)

(недеља, 23. јан 2022, 16:43) - Mitar [нерегистровани]

Zemlja

Mozda je nasa planeta dobila svoju vodu, sudar sa slicnim satelitom.