Читај ми!

Како нам се током живота мења боја очију

Боју очију доживљавамо као једну од физичких особина које нас дефинишу, једнако личном као што је облик носа или ушију. Међутим, не мења се боја очију само бебама, већ широк спектар спољашњих утицаја може да нам спонтано промени боју очију током година.

Научни докази указују да то да ли се боја очију бебе мења или не, у многоме зависи од саме боје, пише колумнисткиња Би-Би-Сија, Марта Енрикез.

Докази сугеришу да хоће ли се боја очију бебе променити или не, зависи у многоме од саме боје. Једна студија коју је водила Кеси Лудвиг, офталмолог са Института за офталмологију на Универзитету Станфорд, пратила је 148 беба рођених у дечијој болници у Калифорнији, бележећи њихову боју дужице (ириса) при рођењу. Скоро две трећине беба рођено је са смеђим очима, а једна петина са плавим очима.

Две године касније, Лудвиг и њене колеге су открили да је од 40 плавооких беба обухваћених студијом, 11 већ до друге године имало смеђе очи, три су имале лешник боју, а две зелене. Од 77 новорођенчади смеђих очију, скоро сва (73) су и даље имала смеђе очи у доби од две године. Чини се, дакле, да је већа вероватноћа да ће се плаве очи променити него смеђе у раним фазама нашег живота. Али зашто?

Ако нам се боја очију мења, значи да ће постати тамније

Један од трагова лежи у чињеници да када се боја очију код бебе мења, оне имају тенденцију да постану тамније, а не светлије. У истраживању Лудвигове, код једне трећине беба дошло је до промене боје очију у прве две године, и то најчешће тако што су очи постајале тамније.

Само петоро од 148 деце у студији (3,4%) имало је очи које су са годинама постајале светлије. Тренд затамњења може бити последица накупљања заштитног пигмента у дужици. Ова, релативно честа, здрава промена боје углавном је ограничена на рано детињство.

У другом истраживању спроведеном у Сједињеним Државама, у коме је праћено више од 1.300 близанаца од детињства до одраслог доба, боја очију је обично престала да се мења до шесте године, мада је у неким случајевима (код 10 до 20 одсто испитаних) наставила да се мења током адолесценције и у одрасло доба. Код двојајчаних близанаца, установљено је да ће им се боја очију у каснијем животу вероватно разликовати у много већем проценту него код једнојајчаних близанаца.

Ово указује да на промену боје очију у великој мери утиче генетска склоност, примећује Дејвид Мекеј, професор офталмологије на Институту Лајонс Универзитета у Западној Аустралији.

Након што се заинтересовао за феномен промене боје очију, Мекеј је открио да су ове две студије мање-више сва истраживања која су рађена о промени боје очију у детињству.

Открио је и да није неуобичајено да родитељи очекују да ће очи њихове бебе променити боју. „Чуо сам родитеље и њихове пријатеље како говоре: 'О, да, беба је рођена са плавим очима, али то ће се променити у наредних неколико година'“, каже офталмолог. „Нашао сам та два рада и то су прилично скромне студије, али показују да се боја очију мења.“

Иако су подаци ограничени и спроведени су само у једној земљи, чини се да су промене у боји очију најчешће код људи са севера Европе, пацифичких острва или код људи мешовитих раса.
Постоје паралеле са променама које се понекад виде у боји косе у тим популацијама током детињства.

„Видећете фотографије деце која као бебе имају изразито плаву косу, али кад одрасту, коса им постане тамно смеђа“, напомиње Мекеј. „Пигмент у вашој коси може се постепено повећавати током времена, а то је вероватно зато што се број ћелија које производе пигмент увећава и мигрира у то подручје“.

Можда је слична ситуација и у случају боје очију, претпоставља Мекеј. „Главни пигмент у очима је меланин и начин на који се меланин дистрибуира даје различите боје очију“, додаје. „Класификација је врло једноставна. Имате плаве очи, неки помињу и сиве, али у ствари се ради о варијанти плаве, онда имате комбинације боје лешника и зелене, затим смеђе, које могу бити светло или тамно смеђе. Све је то повезано са количином меланина.“

Виши нивои меланина могу нам бити од велике користи на интензивној сунчевој светлости – као и у случају коже, пигмент пружа заштиту од сунца.

Зашто се повећава количина меланина

Код дужица са мало меланина, плава боја потиче од начина на који влакна колагена на задњој страни дужице расипа светлост, на исти начин на који небо изгледа плаво због начина на који се светлост распипа у атмосфери.

Али зашто се током времена у очима бебе јавља више меланина, остаје мистерија за научнике, наглашава Мекеј.

„Ми заправо не знамо шта утиче на те промене боје“, каже професор, али би у обзир можда требало узети и факторе животне средине.

„Скоро са сигурношћу се може рећи да за све постоји интеракција генетике и животне средине, чак и за ствари које сматрамо потпуно генетским или потпуно срединским“, истиче Мекеј. „Али који фактори животне средине би могли да утичу на то? Ми заправо немамо те податке за општу популацију.“

Иако је већина промена боје очију безопасна, такође може бити повезана и са нечим озбиљнијим – као што су повреде, инфекције или оштећења од сунца.

Повреде и инфекције као узрок промене боје

Једна од најпознатијих промена боје ока као последице повреде је лево око Дејвида Боувија. Упадљива разлика између његовог тамног левог и светлоплавог десног ока, била је последица ударца у главу због којег му се лева зеница трајно проширила, такозвана анизокорија. Међутим, ударац није променио плаву боју Боувијевих дужица, већ је због увећане зенице његово лево око изгледало тамније.

Међутим, могуће је да повреда промени и боју дужице, истиче Мекеј. „То се може десити и ако уђе пуно крви у око која може да замрља делове ока. Или једноставно да се сав пигмент раствори у оку и слегне се“.

Много чешће основни узрок су инфекције. Чувени случај праве хетерохромије, где се боја дужица различита, је глумица Мила Кунис, чије је десно око смеђе, а лево зелено.  Хетерохромија Кунисове је резултат инфекције дужице, која је уништила део пигмента у њеном левом оку.

„Поједине заразне болести могу изазвати да пигмент нестане“, каже Мекеј. Једна је и Фушов хетерохромни циклитис, који је узрокован вирусном инфекцијом – често рубеолом, такође познатом као немачке богиње. „Вирус воли да живи у оку, а то може да се разбукта у каснијем животу и да изазове губитак пигментације“.

И други вируси могу да напредују у унутрашњости ока и понекад утичу на пигментацију. У једном изузетно ретком случају, код пацијента који је преживео еболу очи су промениле боју из плаве у зелену, када је откривено да је вирус опстао у очној течности иако је уклоњен са других места у организму.

Понекад промена боје не захвати целу дужицу, већ се јављају мале флеке. Појава бледих мрља познатих као Брушфилд пеге може се појавити на дужицама људи са Дауновим синдромом, док су смеђе флеке које се називају Лиш нодули (Lisch nodules) уобичајени знак генетског стања неурофиброматозе типа 1.

И баш као и на кожи, пеге и младежи се могу појавити у дужици и на другим местима у оку.

„Можда имате пегу која мирује“, напомиње Мекеј. „Али може се догодити да неким људима оне прерасту у тумор и могу представљати озбиљан проблем.“

На крају, иако промена боје очију углавном представља доброћудну фасцинацију онима који је уоче, Мекеј упозорава да је препоручљиво пажљиво пратити појаву макар и најситнијих промена.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 01. окт 2022, 09:34) - anonymous [нерегистровани]

Centralna heterohromija

U sredini smeđa, ka obodu zelena oba moja oka dva. Naročito se primeti na jakom svetlu, sunce, ili kad plačem.