Читај ми!

Велика дропља је „рођени фармацеут“ и тачно зна када коју лековиту биљку треба да кљуцне

Истраживачи из Мадрида у Шпанији проучавали су податке о 619 измета велике дропље и открили да две врсте биљака које једу више од друге хране - имају „антипаразитске ефекте“.

„Наше анализе су показале да велике дропље више воле да једу биљке са хемијским једињењима са антипаразитским дејством", рекао је Луис М. Баутиста Сопелана, научник у мадридском Националном музеју природних наука и главни аутор студије.

Велике дропље живе у деловима Европе, Африке и Азије, и воде се као као угрожена врста на Црвеној листи Међународне уније за очување природе, са око 70 одсто популације која живи на Пиринејском полуострву, наводи се у саопштењу истраживача и аутора студије.

Објављена у научном часопису Frontiers in Ecology and Evolution, студија открива да су великим дропљама на менију омиљени мак,(papaver rhoeas) и лисичина или љубичаста змија (echium plantagineum).
Код људи, мак је коришћен због својих својстава као седатив и ублажавање болова, док љубичаста змија, за људе може бити отровна ако се конзумира.

Кроз анализу биљних екстраката, истраживачи су открили да обе биљке имају антипаразитска својства.
Тестирали су њихово дејство против три уобичајена паразита код птица: протозоа - trichomonas gallinae, нематоде - moloidogine javanica и гљиве aspergillzs niger.

Биљке које ове птице радо једу, показале су велику ефикасност у убијању или смањењу ефеката протозоа и нематода, навели су истраживачи у студији.
Биљка љубичаста змија је показала умерено одбрамбено дејство против гљивица.

Истраживачи су приметили да птице ове биљке конзумирају посебно често током сезоне парења, што би, како верују, требало да негира ефекте повећане изложености паразитима током тог осетљивог и важног периода.

Велике дропље су тако постале познате као животиње које „умеју да се лече саме" али и превенирају како би биле отпорније у периоду за размножавање. Иначе, када је сезона парења у току, мужјаци се окупљају на одабраним местима и излажу себе женкама које себи бирају привлачног партнера.

„У теорији, оба пола велике дропље могу имати користи од тражења лековитих биљака у сезони парења када су полно преносиве болести уобичајене. Мужјаци који користе биљке са једињењима активним против болести углавном изгледају здравије, енергичније и привлачније за женке", објаснила је Азуцена Гонзалез Колома, истраживач на Институту за пољопривредне науке у Мадриду и коаутор студије.

Пол Роуз, зоолог и предавач о навикама у понашању животиња на Универзитету Ексетер у Енглеској, рекао је да ова открића показују да су велике дропље способне да одреде шта је добро за њих у одређеном тренутку, и да у складу са тим промене своје понашање у потрази за храном. Зоолог Роуз иначе није био укључен у студију.

„Ми обично повезујемо самолечење са врстама као што су примати, тако да је сјајно видети истраживаче који проучавају угрожене птице са таквом карактеристиком", рекао је Роуз за Си-Ен-еН.

Шимпанзе су тако на пример - примећене како хватају инсекте и наносе их на сопствене ране, као и на ране других, вероватно као облик лека, док се делфини трљају о одређене врсте корала како би заштитили своју кожу од инфекција.

број коментара 0 Пошаљи коментар