Потребно им је посебно дрво за гнездо, и ливада за лов - расте број модроврана у Србији

Недавно је љубитеље природе обрадовала вест која је стигла из далеке Африке. Мала птица, модроврана, која је у Србији обележена прстеном за праћење, пронађена је на фарми у Намибији.

Фармер у Намибији, спасао је изнемоглу, шарену птичицу из Србије, коју је потом преузео намибијски Центар за опоравак дивљих животиња. Орнитолози очекују да ће се ова модроврана, након дуге пролећне сеобе птица, вратити у Србију, где се излегла и гнездила.

Модроврана је селица која зиму проводи у подсахарској Африци. У Србију долази крајем маја, а напушта је крајем септембра. 

Прстен на птици пронађеној у Намибији, показао је да је то једна "Војвођанка" из околине Бачке Паланке. Она је крајем фебруара слетела у Намибију.

Реч је о птици селици. Она је једина модроврана која настањује Европу и која се гнезди у Европи.

"Почетком 2000-тих је готово дошла до истребљења, односно ишчезавања са ових простора. Да није било правовремене реакције стручњака, у овом случају, то су чланови удружења Рипариа из околине Суботице, који и данас кооринирају заштитом модровране у Србији", рекао је, гостујући у Јутарњем програму, Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

Додаје да се у Србији, захваљујући мерама заштите, сада, после 20 година, број ових птица удесетостручио. Њихова популација је и даље угрожена али се увећава.

Осим у Војводини, код нас се модровране могу наћи у Барајеву и у деловима Неготинске крајине.

У процесу заштите птица, важно је и њихово праћење, а то се најчешће ради методом прстеновања, колор маркирањем али и сателитима.

"Птица која се нашла у Намибији, била је изнемогла, пронашао ју је фармер и после очитавања, њихови стручњаци су обавестили су наш центар при Природњачком музеју у Београду", испричао је Кнежевић.

Сателитска телеметрија омогућава брже реаговање у сарадњи између држава, када је заштита птица у питању. Србија је и део међународне Бирд лајф интернешенел мреже.

Када је реч о рутама птица селица, Кнежевић каже да се оне споро мењају али да се тај процес, под утицајем климатских промена, како предвиђају научници, очекује. Додаје да наше модровране често срећемо на жалост на фотографијама криволоваца који се хвале уловом.

Популација модровране у Србији сада броји око 250 парова. Пре примене заштитних мера, било је свега десетак парова.

„Морамо променити свој однос према природи, и када је у питању модроврана, ту је највише реч о очувању станишта. Њима морамо понудити дрвеће, које ће бити довољно старо за њихово гнежђење. Ту су и услови по питању хране, а извор су пашњаци, ливаде на којима оне лове ситне сисаре, гмизавце, водоземце... Потребно је још доста услова обезбедити за живот модроврана. Ако заштит убудемо базирали само на основу постављања кућица, то није одрживо решење", закључио је Кнежевић.