Гаје башту, чувају пчеле и праве мед у центру Београда

Kада у једном од најзагађенијих делова Београда, у околини аутобуске станице, успете да гајите више од 70 врста биљака, с право можете рећи да сте урбани баштован. Ако та башта постане станиште пчела, као што је случај са нашим саговорницима, онда постајете и произвођач хране.

„Медоносна башта је башта са биљкама цветницама, односно привлачи инсекте који су опрашивачи“, објашњава нам на почетку разговора саговорница Сабина Kерић.

Баш једну такву у центру Београда, на крову зграде направило је њено удружење Еконаут, пре пет година. Најпре јер су желели да спасу пчеле од изумирања.

„Покушавамо да направимо мале оазе за пчеле и друге опрашиваче, значи места где ће оне бити добродошле, места где неће бити ометане и где ће наћи довољно хране. Веома је битно да постоје различита места у самом граду која су доступна инсектима да се она не уништавају, да се не користе пестициди, да се не користе инсектициди и да постоји храна за њих, односно довољно полена и нектара који им је потребан“, истиче Сабина.

У супротном долази до помора пчела, што није ретка ситуација у Србији. Прошле године само у једном атару у Војводини угинуло је 30 милиона пчела. Због тога што пчеле опрашују 70 одсто хране коју човек користи, сувишно је говорити да би са њиховим нестанком и постојање људи било доведено у питање. Kако би то предупредили, у удружењу су направили приручник о гајењу медоносних врста биљака.

Свако од нас може да да мали допринос. То значи да медоносна башта може бити и саксија нане, босиљка или лаванде на вашем прозору, а уколико сте вреднији и желите још више да допринесете онда искористите и жардињере испред зграда.

Надахњују појединце, али ипак њихова мисија усмерена је на велике системе и компаније, којима нуде пејзажна решења за зелене површине. Уређују баште на крововима и терасама, а отишли су и корак даље-постављају кошнице у близини тих зелених оаза. Посетили смо оне на Ушћу у којима борави 72.000 пчела.

„Најбоље место са највећим биодиверзитетом можда и у целој земљи је Велико ратно острво. Овде смо поставили кошнице како би пчеле имале разноликост у свом храњењу и онај мед које су оне прикуплиле ми смо га тестирали и он се показао као изванредан градски мед са преко 30 врста минерала“, објашwава Миљан Пељевић, члан удружења Еконаут.

Сабина се надовезује да Београда заиста има велики потенција, јер има 2.000 регистрованих пчелара и 100.000 кошница, тако да постоји могућност да се направи локални бренд београдског меда.

Зато враћање природе у град не би требало да буде велики изазов. Само током ванредног стања на адресу удружења стигла су бројна питања о гајењу биља у градовима, претежно од младих људи из ИТ сектора. Неки од њих, несумњиво у томе ће пронаћи и деју за бизнис, а они који су већ у послу, могли би да буду увезани.

„Постоје пчелињи производи у исхрани и пчелињи производи у козметици, то је нешто где постоји простор за предузетнишво и ту желимо да порадимо. Постоје млади који се већ баве тиме, сад је битно окупити их у једну мрежу где можемо једни другима да помажемо и кроз различите фондове за стартапове и иновације поставимо причу како треба“, истиче Миљан.

Kако би проширили интересовање у целој земљи за градско пчеларство и производњу меда, покренули су школу на ту тему. Одржива решења увек имају спремна за будуће урбане баштоване. Сваки педаљ који озелене за њих је тријумф, али и одличан пример да се природа и град не искључују.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 02. јул 2020, 19:32) - anonymous [нерегистровани]

lepe vesti u ova čudna vremena

lepo je videti da imamo ovakve projekte u ovoj zabiti gde se sve gleda kroz novac, vladaju zakoni mafije i palanačkog mentaliteta. Čitam ove komentare i ne verujem šta je vama upalo u oči, sve sami čuvari srpskog jezika i knjizevnosti koji verovatno bacaju djubre kroz prozor i ubijaju živi svet oko sebe. Toliko ljudi ovde gleda samo formu a ne vidi suštinu, samo gledaju da poklpe svakog ko bilo šta korisno i lepo radi iz kompleksa sopstvene nesposobnosti i inernosti ove truleži od grada i države.

(понедељак, 29. јун 2020, 11:30) - anonymous [нерегистровани]

Апсолутно тако

Идеја вредна похвале, али, као што рече господин изнад, личи на још један хипстерски пројекат, где у први план треба да падне стил и имиџ, па онда суштина.

(понедељак, 29. јун 2020, 00:22) - anonymous [нерегистровани]

pčelica

Još jedino pčele ne zuje na engleskom jeziku...

(недеља, 28. јун 2020, 19:13) - anonymous [нерегистровани]

REHUB_

Још да у тој изградњи бренда београдског меда поразмисле о језику и писму, па да ствар буде комлетна. Заиста, шта ког врага значи "REHUB" и зар заиста новим генерацијама инспирација за апсолутно све мора да буде натопљена америчком културом и посредована енглеским језиком? Питам се колико још "rehub"-ова треба да се деси па да све то људима почне да досађује и да почне да их жуља то што им је одавно атрофирала лексичка имагинација и више ни не умеју да мисле на матерњем језику.
Срце ми је пуно кад видим бригу за инсекте, али ме стомак заболи од небриге према нама, нашем писму и култури.