Читај ми!

Научници утврдили да се шимпанзе у старости, као и људи, радије друже са старим пријатељима

Старост не одликује само седа коса и боре. Познато је да људи када дођу у позније године, више воле да се друже са старим пријатељима и њихов друштвени круг се сужава. Сада су, научници, по први пут, уочили исто понашање код једне врсте примата.

Научници су после више од две деценија посматрања начина живота шимпанза открили да се старији мужјаци радије друже са дугогодишњим пријатељима, чак на штету успостављања других друштвених веза.

„Утврдили смо да шимпанзе и људи деле исти образац социјалног старења“, наглашава Зарин Мачанда, приматолог са Универзитета „Тафтс“ у Масачусетсу. „Знамо да се људима са старошћу социјалне мреже смањују, али, истовремено, постојеће јачају. Исто то видимо и код шимпанза“, додаје Мачанда.

Истраживачи су своје закључке извели после 78.000 сати посматрања шимпанза направљених између 1995. и 2016. године. Пратили су социјалне интеракције двадесет једног мужјака шимпанзе у доби од 15 до 58 година старости у Националном парку Кибиле у Уганди. Пратили су мужјаке јер они имају јаче развијену мрежу социјалних веза од женки и чешће комуницирају.

Мачанда је, радећи у тиму са Александром Розати са Универзитета у Мичигену, Ен Арбур и осталим истраживачима, односе шимпанза класификовао у зависности од тога колико су времена седели заједно са другим јединкама и неговали их. Потом су разне парове рангирали по блискости успостављених веза на више категорија – категорију у којој је изгледало да оба мужјака уживају у вези; једострана пријатељства у којима један шимпанза више жели да се дружи него други; и непријатељства, где ниједан мужјак није показивао интересовање за другог.

Када су упоредили обрасце пријатељских веза, истраживачи су открили да су старије шимпанзе имале више међусобних, а мање једностраних пријатељстава од млађих. На пример, један мужјак од 40 година имао је три пута више узајамних пријатељстава и трећину мање једностраних од петнаестогодишњака.

Још једна особина која је карактеристична за старије људе, примећена је и код шимпанза. Како су мужјаци постајали старији, ниво њихове агресивности је опадао, то јест упуштали су се у много мање физичких обрачуна и мање су застрашивали чланове свог чопора.

Ови налази су прилично изненадили истраживаче. Према једној психолошкој теорији, познатој као теорија социоемоционалне селективности, старији људи се радије одлучују за позитивне социјалне односе јер су свесни да им време истиче. Али многи приматолози тврде да шимпанзама недостаје људски осећај смртности, сугеришући да је нешто друго узрок таквог њиховог понашања.

Према Мачанди, налази објављени на порталу Сајенс, показују да осећај будућег времена није потребан да би се друштвени кругови смањивали током година, а да сасвим други фактори утичу на понашање људи и шимпанза.

Робин Данбар, професор еволуционе психологије на Универзитету у Оксфорду, не слаже се са социоемоционалном теоријом селективности, и тврди да му она звучи као „наивно психобрбљање“. „Код људи је пад друштвених веза са годинама резултат смањења друштвене мотивације да изађу и упознају људе, помешан са недостатком могућности“, сматра професор.

С обзиром на слично понашање шимпанза и људи, професорка Џоан Силк, антрополог са Државног универзитета у Аризони, претпоставља да је ова навика настала код људи пре него што су им се реазвиле данашње когнитивне вештине и способност предвиђања будућих догађаја.

С обзиром на то и да се старији мушкарци мање боре за проналажење партнерке, онда се вероватно усредсређују на узајамно блиске односе са поузданим пријатељима, додаје професорка Силк.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(недеља, 25. окт 2020, 22:02) - deda Zaviša [нерегистровани]

Primetio sam...

Covek je najgora zivotinja na ovoj planeti. Bez coveka bi ova planeta imala neke sanse za opstanak.