Читај ми!

Ескобарови нилски коњи се намножили – сада их има 80 и представљају велику претњу

Нилски коњи које је пре неколико деценија у Колумбију увезао нарко бос Пабло Ескобар представљају претњу по екосистем, кажу научници и додају да ће се ситуација погоршати још више ако наставе да се множе.

Колумбијска полиција убила је Пабла Ескобара 1993. године, а међу поседима који су заплењени после његове смрти био је и ранч површине 2.800 хектара на којем се налазио његов приватни зоолошки врт.

Иако је већина Ескобарових животиња послата у друге зоолошке вртове и уточишта, четири одрасла нилска коња су остављена, упркос томе што нису домаћа врста.

Тих четири примерка су се множила међусобно и сада око 80 нилских коња ужива у мочварама басена реке Магдалене, а постали су и нека врста националне маскоте.

Нилски коњи, који су, како се наводи у студији, највећа инвазивна животиња на свету, наносе огромну штету локалном екосистему.

Прошле године истраживања су показала да њихов измет мења хемијску структуру и ниво кисеоника водених токова, тако што храни штетну цијанобактерију и доводи до ширења модрозелених алги, због којих се људи и друге животиње разбољевају.

Осим тога, нилски коњи представљају и директну претњу по Колумбијце и као веома територијалне животиње све чешће долазе у окршај са људима. Прошле године тешко су повредили једног мушкарца. Нилски коњи се сврставају међу најопасније животиње на свету, а годишње убију више људи него било која врста сисара.

Животиње су наставиле да се репродукују веома брзо јер немају природних предатора. Од свог првобитног дома на Ескобаровом ранчу, прошириле су своју територију за више од 160 километара.

Сада живе широм басена реке Магдалеке, која је кључни извор пијаће воде, а има и огромну пољопривредну важност због наводњавања и појења стоке.

Због свих ових разлога, колумбијски званичници покренули су још 2009. године план да се нилски коњи побију, али су га брзо напустили због негодовања јавности.

Нова студија, објављена у часопису Biological Conservation, сматра да је одустајање од плана била грешка. Осим тога, процењују да ће њихова популација до 2040. године порасти на скоро 1.500 јединки.

До тада ће њихово присуство изазвати непоправљиву штету на екосистем, а биће и велика претња по безбедност људи. Као неко средње решење, научници су предложили барем смањивање популације.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 21. јан 2021, 17:16) - anonymous [нерегистровани]

Ne mora baš sve da se ubije

Zar nisu mogli da ih kastriraju? Zar ne mogu to da urade i danas? Osim toga, ako je šteta toliko velika bilo bi im jeftinije da ih smeste u neki manji, ograđen i kontrolisan prostor u kom bi dočekali prirodnu smrt, a da ih država hrani. Ako već javnost negoduje.

S druge strane, zar naučnici ne kažu i da nije dobro kada ne postoji genska različitost? Da vrsta tada počinje da propada? Ovde ispada da su se parili i braća i sestre, sa sve roditeljima, babama i dedama, strinama i ujacima, a vrsta procvetala?