Читај ми!

Сипе прошле когнитивни тест осмишљен за људску децу

Нови тест интелигенције главоножаца у складу је са ранијим налазима о неуобичајеној сналажљивости и когнитивним капацитетима ових животиња, који нису нимало за потцењивање.

Шест сипа подвргнуто је новој верзији „манчмелоу“ теста, а резултат је показао да су много интелигентније него што смо претпостављали. Њихова способност да уче и прилагођавају се највероватније се развила као потребно оруђе у суровим условима океанских дубина.

„Манчмелоу експеримент“ је прилично прост и јасан. Дете улази у собу у којој се налази један „манчмелоу“. Онда му се каже да уколико одоли да га поједе 15 минута, добиће и други и биће му дозвољено да поједе оба.

Способност да одложимо осећај гратификације показује когнитивне способности попут планирања ствари унапред, а осмишљен је и првобитно урађен ради проучавања развоја људских когнитивних капацитета. Тачније, у ком узрасту је дете довољно паметно да одложи задовољство уколико га чека још бољи исход.

Због тога што је експеримент толико једноставан, може да се примени и на животињама. Природно, животињама не можете да кажете да их очекује награда, али можете да их истренирате да разумеју да ће боља храна или више ње доћи уколико не поједу оно што је испред њих.

Одређене врсте примата могу да одложе тренутну гратификацију, заједно са псима, мада не увек.

Прошле године, сипа је такође прошла верзију „манчмелоу експеримента“. Научила је да одоли да ујутру поједе оброк од меса рака, јер би онда за вечеру добила нешто много боље – шкампе.

Тим предвођен бихевиоралним екологом Александром Шнел са Универзитета Кембриџ, међутим, наводи у новој студији да је тешко несумњиво утврдити да је промена у понашању настала због тога што је храна била лако на располагању или је заиста у питању способност самоконтроле.

Нови експеримент

Због тога су осмислили другачији тест за шест различитих сипа. Свака од њих стављена је у посебан танк са две затворене просторије са провидним вратима. У просторијама су се налазиле посластице – једна је било парче меса шкампа, а у друга је била живи шкамп.

Врата од просторија су такође имала симболе на себи које су сипе биле научене да препознају. Круг је значио да ће се врата одмах отворити, а троугао да ће се отворити после интервала од 10 до 130 секунди. Квадрат, коришћен само у контролним условима, значио је да врата остају затворена.

У таквим условима, парче меса постављено је испред отворених врата, док се живи шкамп налазио иза врата за која је морало да се чека. Уколико би сипе отишле по парче меса, шкамп би одмах био уклоњен.

У међувремену, у контролној групи, шкамп се налазио иза врата којима није могло да се приступи са симболом квадрата.

Истраживачи су утврдили да су све сипе у пробним условима одлучиле да сачекају са храну коју више воле (живог шкампа), али када су биле у контролним условима уопште се нису обазирале на њега, јер су знале да не могу да му приступе.

„Сипе су биле спремне да чекају на бољу награду и толерисале су одлагања од 50 до 130 секунди, што је упоредиво са кичмењацима који имају велик мозак, попут шимпанзи, врана и папагаја", објашњава Шнел.

У другом делу опита, стручњаци су тестирали колико могу да уче. Показани су им другачији визуелни знаци – сиви и бели квадрат. Када би пришле једном, садржај иза врата другог би био уклоњен. Уколико би направиле исправан избор, награђиване су храном.

Када су научиле да повезују одређени знак са наградом, стручњаци су их заменили. Занимљиво, сипе које су се брже адаптирале на промену биле су такође оне које су биле у стању да чекају дуже на бољу награду у првом делу.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 04. мар 2021, 22:01) - anonymous [нерегистровани]

To je

Usadjivanje uslovnog refleksa.

(четвртак, 04. мар 2021, 20:26) - anonymous [нерегистровани]

Pamtnije od nas

Meni ovo deluje da su cak pametnije od ljudi...