Читај ми!

Истраживачи у Србији настоје да пронађу решење за спречавање ширења аерозагађења

Процењује се да загађење ваздуха однесе неколико милиона живота годишње, а Србија се налази на првом месту у Европи и међу првих десет земаља у свету по смртности од аерозагађења. Прогноза стања квалитета ваздуха је битан чинилац у спречавању ширења проблема. Истраживачи са Института за физику и Универзитета „Сингидунум“ осмислили су пројекат под називом АТЛАС.

Београд је све чешће у неславном врху листе најзагађенијих градова на свету. Према подацима Светске здравствене организације услед компликација изазваних загађењем ваздуха у Србији годишње умре око шест хиљада људи. Познато је да почетком грејне сезоне квалитет ваздуха постаје лошији, међутим, стање је забрињавајуће током целе године.

„Некада је проблем загађења, можда,  могао да буде једноставније сагледан. Постојали су гиганти индустријски, постојао је саобраћај, свега неколико заправо великих извора загађујућих супстанци. Оно што данашње време носи је драматична промена свега тога. Различити производни процеси који се сада дешавају на микролокацијама и обухватају ко зна какве производње које емитују велики број загађујућих супстанци“, напомиње Андреја Стојић са Института за физику.

Док ишчекујемо ветар и боље временске прилике, можемо и сами учествовати у пречишћавању ваздуха – уз помоћ најновије технологије и вештачке интелигенције.

„Вештачка интелигенција је управо способна да тако комплексан систем сагледа на начин који може да дâ научно утемељене одговоре. Дакле, сваки феномен, па и еволуцију концентрације загађујућих супстанци је могуће сагледати у комплексном систему једино употребом најсавременијих технологија које, наравно, омогућава вештачка интелигенција“, објашњава Стојић.

Истраживачи са Института за физику и Универзитета „Сингидунум“ осмислили су пројекат под називом АТЛАС.

„Сакупљамо податке различитих агенција, попут Америчке агенције за заштиту животне средине, или одговарајућих европских агенција, као и податке одавде из Србије. Основни циљ тог пројекта није само да се једном уради анализа над постојећим подацима, већ планирамо непрекидно допуњавање тог скупа података“, додаје Стојић.

Поред овога, пројектом је испланиран и развој платформе, која не би била од помоћи само истраживачима, већ и широј популацији, али и доносиоцима одлука.

„Да бисмо се ми бавили тиме, и да бисмо загађење свели на адекватан и прихватљив ниво, ми морамо пре свега разумети те процесе. Једном када их разумемо, можемо да идемо и корак даље. Значи, да идемо према доносиоцима одлука, да рецимо формирамо нека сценарија. Тако да ми можемо, на пример, да знамо шта нас очекује ако се понашамо на одговарајући начин“, наводи Андреја Стојић истраживач са Института за физику.

Прогноза стања квалитета ваздуха је битан чинилац у спречавању ширења проблема. Овај пројекат ће, осим теоријских истраживања, обухватити и примену вештачке интелигенције у области заштите животне средине.