Читај ми!

Да ли су временске прилике коначно у складу са календаром

Температура се јутрос у Србији спустила на минус 15 степени, а и у најтоплијем делу дана остаће испод нуле. Пошто научници упозоравају на опасности глобалног загревања, климатолог др Владимир Ђурђевић, ванредни професора на Физичком факултету у Београду, објашњава да глобално загревање не значи да ће температуре стално расти.

Од почетка децембра, што се у метеорологији сматра почетком најхладнијег годишњег доба, нашу земљу је захватио већ трећи снежни талас и временске прилике су коначно у складу са календаром. Међутим, и поред тога, наглашава проф. др Владимир Ђурђевић, гостујући у Дневнику, ова зима је топлија од просека у 20. веку.

„Ми у метеорологији често користимо податке од 1961. до 1990. године да бисмо одредили просек који је владао у клими пре педесетак година. Гледајући тај просек, ова зима, иако нам се чини хладнијом, у ствари је топлија од тог просека, а посебно је значајно топлија од неких зима из тог периода“, напомиње климатолог.

Ова зима нам можда делује као хладнија јер смо претходних година имали топлије зиме, али и то што смо у процесу глобалног загревања, напомиње професор, не значи да ће свака зима бити топлија од претходне.

Глобално загревање не значи да ће температура непрекидно расти

Много је елемената који утичу на време. Уобичајено струјање на северној земљиној полулопти са запада на исток носе велики Розбијеви таласи. Тренутно је јако хладно и има изузетно много снега на северноамеричком континенту. У деловима Канаде оборен је снежни рекорд стар 102 године. Уколико страхујемо да ће се то пренети до Европе, треба имати у виду да физички тај цео систем не може да пређе цео Атлантик и у том облику дође до нас.

„Али, с друге стране, знамо да је циркулација на северној хемисфери и Розбијеви таласи нека врста конекције између свих тих временских система. Тако да, шта год да се дешава у једном ћошку, то се некако одражава и на други ћошак. И врло је важно знати да глобално загревање не значи да ћемо се стално загревати. То значи да ће се циркулација на северној хемисфери променити и то управо циркулација везана за Розбијеве таласе, који су јако дуги хемисферски таласи и повезују време на целој хемисфери“, објашњава саговорник Биљане Вранеш.

Нагле промене времена

Очекује се да ће ти таласи постати стационарнији, односно да то што се таласи крећу од запада према истоку може на неки начин да се успори и да се на појединим деловима планете повремено зауставе ти системи.

Зато видимо те нагле промене из једног типа времена у други. И када се погледа цела хемисфера, уочава се да на једној страни имамо изузетно хладно време, па топло, па опет хладно. Климатске промене су сложене као и само време и не значи да ћемо се стално загревати, понавља климатолог.

Светска метеоролошка организација упозорава да је температура на Арктику од средине шездесетих година прошлог века порасла за готово три степена, што је двоструко брже од глобалног просека. Ово отопљавање на Арктику је управо један од разлога зашто ти Розбијеви таласи постају стационарнији, наглашава Ђурђевић.

„Пример за то су поплаве из 2014. године. Тада се један циклон јако дуго задржао изнад Србије, готово четири-пет дана, врло неуобичајено, и донео велику количину падавина. Разлог те стационарности је управо недостатак леда на Арктику и значајно већи пораст температуре од глобалног просека. Зато што је разлика у температури између екваторијалних ширина и северног пола нека врста водиље Розбијевих таласа. Тако да што је мања разлика у температури, то су чешће ситуације да ти таласи постају стационарни, што доводи до тих наглих прелаза у временским приликама“, наводи климатолог.

Феномен Ла Ниња не утиче на време у умереним пределима

Феномен Ла Ниња (на шпанском „девојчица“) је поремећај климатских прилика карактеристичан за централни и источни део тропског појаса Пацифика. Јавља се у периоду јаких пасатских ветрова и ниске температуре мора. Најчешће траје три до седам година. Ла Ниња је расхладила делове јужне хемисфере и поништила сушу у Аустралији која је владала од априла 2020. године.

„Захваљујући феномену Ла Ниња, велике падавине у Аустралији или нешто хладније зиме на северозападу Америке су повезане. За наше, умерене области у Европи те корелације су врло слабе, али на глобалном нивоу то је један од феномена који се види у разним параметрима“, наводи професор.

Обарање топлотних рекорда ће се наставити

Светска метеоролошка организација никада није имала толико посла да истовремено верификује велики број рекорда – од највише температуре у историји мерења у поларном кругу у Верхојанску, преко европског рекорда у Сиракузи, до најтоплијег места на планети – америчке Долине смрти. Професор Ђурђевић наглашава да је то директна последица глобалног загревања.

„Прошле године је на преко 400 локација пробијен тај топли рекорд, док је с друге стране пробијено само четрдесетак хладних рекорда. Да смо и даље у стабилној клими, као што смо били пре, тај број рекорда би био у неком балансу, али видимо да имамо далеко више топлих рекорда и то ће се наставити све док не предузмемо оно што би требало и заравнимо температурну криву“, истиче на крају гостовања, проф. др Владимир Ђурђевић.