Читај ми!

Шта са вишком угљен-диоксида? Па да га закопамо, наравно!

Неуспех човечанства да успешно и одлучно ублажи климатске промене приморава научнике да испитају мало драматичније приступе, попут ђубрења океана како би заробили вишак угљен-диоксида из атмосфере.

„У овом тренутку, време је кључно“, каже научник Мајкл Хочела из Пацифичке северозападне националне лабораторије при америчком министарству за енергију.

„Како бисмо се изборили са растућим температурама, морамо да смањимо ниво угљен-диоксида на глобалном нивоу. Проучавајући све опције, укључујући и коришћење океана као својеврсног одвода, даје нам највеће шансе да охладимо планету“, истиче Хочела.

Фитопланктони, микроорганизми који живе на површини океана и врше фотосинтезу, једна су од главних компоненти природног циклуса угљен-диоксида и захваљујући њима велике количине тог гаса завршавају у дубинама океана.

Тим ситним организмима потребни су минерали, попут гвожђа, да би расли и ширили се, а проблем је што их на површини нема довољно да би више фитопланктона могло да се развије.

Као што ђубриво може да помогне у развоју биљака на копну, исто би теоретски могло да помогне планктонима који плутају на површини мора.

Китови су некада својим изметом обављали највећи део природног ђубрења океана, обезбеђујући планктоне храњивим супстанцама до којих би у противном тешко дошли.

Пре него што је индустријско изловљавање китова драстично умањило популацију, китови су помагали у уклањању два милиона тона угљен-диоксида годишње. Сада се кроз овај процес уклони тек 200.000 тона.

Вештачким додавањем недостајућег ђубрива могли би да буду стимулисани микроби да расту и репродуцирају се и извлаче још више угљен-диоксида из ваздуха и након своје смрти га носе на дно.

Пошто у већим растворивим количинама ове храњиве супстанце не остају довољно дуго на површини да би фитопланктони успели да их искористе, научници су се окренули наночестицама.

Наночестице, попут гвожђе-оксида и гвожђе оксид-хидрокиса су природна океанска ђубрива која долазе из вулканског пепела и седимената.

„Идеја је да појачамо постојеће процесе. Људи додају ђубрива на копну да помогну раст усева. Могли бисмо на одговоран начин да ђубримо океане“, истиче Хочела.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(среда, 04. јан 2023, 09:30) - / [нерегистровани]

/

Najbolje resenje jeste zarobljavanje okulacijom i karbonizacija vec postojecih stena.Stene magmatskog tipa postace manje kisele, a stene baznog karaktera manje bazne. Karbonatni pufer HCO3-/CO32- je izuzetan, a lako se uvodi u reakcionu sredinu. U Hrvatskoj upumpavanja u slavonske stene se odvija vec deceniju, pritom se dobija tvrdji materijal rasedne ploce.

(недеља, 04. дец 2022, 08:37) - flojd [нерегистровани]

Problem

Previše je ljudi na ovoj planeti . Uništavaju ljudi biljni i životinjski svet , svet koji je važan za planetu .
A na drugoj strani već 8 milijardi ljudi .Previše za planetu . I nema kraja množenju .

(субота, 03. дец 2022, 17:36) - Ђурађ Ходочасник [нерегистровани]

Храна за биљке и алге

Треба се посадити више дрва и других биљки, јер оне се хране угљендиоксидом, па ће бити више хране за животиње и људе. Алге у океанима се такође радују ако имају више угљендиоксида на пасполагању. Угљендиоксид је тежи од осталих гасова у атмосфери, зато већина њега пада у океане. То је заправо и био почетак живота на Земљи, кад су алге појеле већину угљендиоксида и створиле слободан кисеоник и тиме омогућиле услове за наш живот.