На Лиму ћете уживати у адреналинском одмору и оази нетакнуте природе

Од извора код Плавског језера до ушћа у Дрину, кроз три државе и петнаестак градова, река Лим пређе 220 километара. Са мноштвом клисура и кањона, читавим током плован, Лим је све атрактивнији за рафтере, сплаваре и друге заљубљенике у природне атракције и богато културно-историјско наслеђе.

Наизменично дивља и питома, планинска река са атрактивним деоницама брзака и букова, постала је место окупљања такмичара, професионалаца али и заљубљеника у адреналински одмор, који уживају у вишечасовној вожњи, једном од најживописнијих река.

„Има нешто посебно у вези овога, сам тај пролазак кроз природу, осећаш се једно са природом и посебно искуство. Препоручујем свима да ово пробају, барем једном у животу“, саветзхе Таха Дјелид из Алжира.

„Свакако да је искуство незаборавно и поновим сваке године ово невероватно искуство“, каже Амина Фетаховић из Пријепоља

„Поред авантуре која је загарантована, имамо прелепи кањон и клисуру кроз коју Лим пролази, а поврх свега имамо и културно-историјске споменике попут манастира Куманице, манастира Давидовице који се буквално налазе на обалама Лима“, напомиње Драгољуб Симовић из Рафтинг клуба „Симо рафт“.

На овом, тек неколико десетина километара кроз пријепољску општину дугом току реке, на њеним обалама и у непосредном окружењу, преплићу се богата прошлост и занимљива садашњост, смештена у селима изнад ње.

Са реке на планину, са 500 на готово 1.500 метара надморске висине, овде се стиже за петнаестак минута. И то је, кажу идеална комбинација за одмор, за уживање, опоравак у несвакидашњем амбијенту Камене Горе и Јабуке.

„Потпуна љубав на први поглед је била. Свеж ваздух, тишина, мир, нема аутомобила, нема гужве и искористићемо прилику да у суботу одемо на сплаварење“, каже Слободан Ђурђевић из Београда.

„Са једне стране би требало ово љубоморно чувати од неке опсаде великог туризма, али са друге стране заиста позив за ове наше људе да дођу, да виде ово, то је заиста нешто изузетно што може да се доживи у Србији“, тврди Александар Хаџић из Београда.

На имању, у кући предака, или изнова све сами градећи, домаћини враћају живот селима, скривеним у недрима четири заштићена подручја  општине Пријепоље.

„Овде је прелепо, чист ваздух, дивна природа, имамо дивне стазе за шетање, гости долазе ваљда зато што смо ми и као село дружељубиви“, верује Драгана Крповић из Етно куће „Ракиџија“.

„Поред културно-историјског знамења, за љубитеље активног туризма препоручујемо да обиђу оазе наше нетакнуте природе, значи наше заштићене зоне, у које је укључено првенствено пешачење, брање лековитог биља и сплаварење Лимом“, напомиње Небојша Свичевић, директор ТО Пријепоље.

Уз рафтинг као једну од атркција, овде обећавају и друге, занимљиве садржаје на реци и богатом крајолику око ње.