Читај ми!

Величанствена клисура, природни базен, пећина са рекордом – сврљишки крај пун чуда

Општина Сврљиг позната је по такозваном манифестационом туризму, па је „Белмужијада“, која се одржава сваког августа, надалеко позната. То је само део туристичких потенцијала који је за сада готово неискоришћен.

Већи број туриста у Сврљигу очекују, кажу, када се заврше радови на прузи која спаја општину Сврљиг са Дунавом, одакле се даље може на све стране света. 

Ко је некад макар чуо за Сврљиг зна за ових неколико ствари:

„Сврљишка овца, сврљишко јагње, качкаваљ, сир...то је прва лига!", набројао је Радован Лазић.

Мање је познато богато културно историјско нанслеђе овог краја.

Био је насељен још у камено доба а касније Римљани овде оснивају град Timacum Maius, о чему сведочи истоимено археолошко налазиште.

Римљани су свој град бранили са тврђаве чији остаци и сад могу да се назру на једној од стена.

Тимок је овуда кривудао и меандрирао, па је, да би се пробила пруга на дужини од 15 километара кроз клисуру морало да се изгради 36 тунела и 34 моста.

Пећина у којој је оборен Гинисов рекорд 

Лепота клисуре али и читавог овог краја привлачи све више туриста.

На озбиљној туристичкој понуди међутим тек треба да се ради.

„Сад нам је циљ да проширимо смештајне капацитете, у последње две годне имамо пет регистрованих туристичких домаћинстава што и јесте циљ, да имамо где да сместимо те људе који дођу“, рекла је Милена Ристић, директорка Центра за туризам и спорт Сврљиг.

На путу до великих подухвата стоје бирократски проблеми и недостатак пара, али понешто се може и без тога.

„Да маркирамо природне стазе, туристичко рекреативне шетње до екстремног планинарења тако да, ето ту, ту можемо да радимо. Нас то не кошта нешто пуно осим времена и неколико кутија фарби“, сматра Ненад Ранђеловић из удружења Тера Инкогнита.

Ту у крају је и проридни базен Попшица са изворском водом сталне темоературе 22 степена, али док све ове лепоте тек чекају да се покажу у пуној раскоши, пећина Самар прославила се још пре педест година.

На десетак метара од улаза у пећину, осећа се струјање хладног ваздуха.

То међутим није сметало спелеологу Милутину Вељковићу, који је управо боравећи овде, живећи заправо овде 464 дана, оборио Гинисов рекорд и тако ову пећину учини светски познатом.

број коментара 0 Пошаљи коментар