Читај ми!

Не дозволите да вам лењост од стања постане особина

Лењост је један од седам смртних грехова, а некима и животни образац. Лењост је изостанак иницијативе, недостатак воље, мотивације, одлагање и одуговлачење. Лењост може да представља и неку врсту задовољства, али када пређе у хронично стање, постаје проблем.

Лењост за неке психологе представља стање, док је за друге, особина личности. Лењост је моменат у којем нам недостаје воља да бисмо испунили одређене циљеве. Тада, између осталог, све одлажемо, само да не бисмо морали да се покренемо. Лењост се развија у процесу социјализације и васпитања, за шта су заслужни и унутрашњи и фактори средине.

„Унутрашњи су када се бојимо да ће изостати неки резултат и онда сами одлучимо да је боље да ништа не урадимо, него да нешто погрешно урадимо. А постоје и оне ситуације када смо нешто пробали да урадимо, али смо добили лош фидбек, добили смо придике, добили смо негативне емоције од оних који нас подржавају, што су најчешће родитељи. Онда, заправо, код детета се развија гард када помисли боље да и ништа не радим, него што све што урадим, лоше урадим. И тако се одлази у лењост“, објашњава психолошкиња Ана Мирковић.

Код великог броја људи лењост може да постане навика, када схвате да се, ако ништа не чине, неће замерити сопственом окружењу, и да понекад могу да живе са тим да неке активности које су другима важне, њима и нису толико неопходне. Онда се прокрестинира све оно што би требало да буде редовна животна активност, додаје психолошкиња.

Како да се изборимо са лењошћу

Осим подршке психолога, постоји низ савета како можемо да се изборимо са лењошћу. Између осталог, свакодневно можемо почети да практикујемо неку активност, како би се створио условни рефлекс за неки вид рада.

„Друга ствар је да помислимо какве су све консеквенце уколико нешто не урадимо. Или да визуализујемо успех, како ћемо се осећати уколико нешто урадимо. Затим прављење листе приоритета – шта је врло хитно и врло битно; шта је хитно, али није много битно; шта је битно, а није много хитно и шта није ни хитно Ни битно. Када се договоримо са собом, онда крећемо са оним што је битно и хитно да радимо прво. Дакле, проналазимо те неке мотивишуће факторе“, наглашава Ана Мирковић.

Такође, можемо да видимо како други људи решавају неке ситуације, а ти примери добре праксе могу да буду јако мотивишући за појединца. Јако је важно да знамо да ентузијазам, активност, уживање у плодовима свог рада, јесте оно што једну особу може да учини срећном. Лење особе увек имају много изговора.

Живот у савременом добу је веома динамичан, зато је потребно да нам дан буде избалансиран – да радимо, али и да се забављамо, да комуницирамо са драгим људима, као и да се одмарамо. Такав одмор не представља вид лењости. Он нам је неопходан како бисмо прикупили енергију и у сутрашњем дану били подједнако ефикасни.  

број коментара 0 Пошаљи коментар