Читај ми!

Да ли су талентоване особе високо интелигентне?

Интелигенција и таленат нису узрочно повезани. Мерењем интелигенције уопште не можете да снимите креативност, као што ни тестовима креативности не можете да добијете податке о интелигенцији. Имати високо интелигентно дете уопште не значи да је оно и стваралац, као што ни креативност не значи да је особа високо интелекуално даровита, објаснила је психолог др Бојана Шкорц, редовни професор психологије на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду.

У емисији Међу световима свет Првог програма Радио Београда професорка је рекла да су психолози средином педесетих година прошлог века, када су истраживања интелигенције била у пуном замаху, били уверени да се уз мере опште интелектуалне способности јасно осликавају и креативне способности.

Откриће да су те две ствари потпуно различите, признала је, било је болно отрежњење за њену струку. Ипак, она је истакла да постоји доњи праг интелигенције који особа мора да има да би се стваралачки потенцијал појавио.

Када уопштено говоримо о таленту, ствари су прилично утешне и добре.

„Сви имамо специфичан таленат за нешто и један од креативних задатака живота јесте да га откријемо. Нејасноћа код појимања талента наступа када се он изједначава са испољеним. За психолога је таленат капацитет. Да ли ће се, како и колико испољити зависи од читавог животног сценарија, мреже односа и могућности које појединац има“, објашњава проф. др Бојана Шкорц.

Разлика између талента и надарености је у степену. У психолошким студијама је уочено да деца већ са 4 или 5 година показују енормно више капацитета од других вршњака, што се дефинише као рани таленат.

„Рани таленат је нешто што можемо да видимо већ у том периоду живота. Обично се прво испољавају математички и музички таленти. То су такозвани предшколски таленти. Ликовни и књижевни су „касни таленти" и они се откривају у касној адолесценцији, са 14 и 15 година и они одређују да ли ће особа касније да одлучи да ли ће јој то бити посао“, навела је професорка психологије.

Гошћа Ноћног програма Првог програма Радио Београда је испричала како је у нашем народу постојао обичај којим је одређиван афинитет детета у раном детињству.

Породица је у круг стављала неколико предмета и чекала да види ка чему ће, од понуђеног, дете кренути. Бојана Шкорц истиче да то занимљива породична анегдота, али и метафора, јер код сваке особе постоји палета способности, од којих је једна увек посебно истакнута.

Како одредити таленат?

На питање да ли се таленат неке особе одређује у односу на друге или у односу на њу саму, Шкорц сматра да су оба начина важна.

„Таленат се, по стандарду, препознаје споља. Види се када неко за нешто показује повећане способности. Међутим, треба имати у виду да се стандард поставља на нивоу групе и да је релативна ствар, која се мења и припада времену, заједници и актуелном друштвеном тренутку. Треба бити обазрив кад се такав метар ставља на особу, чега има много у психологији“, навела је професорка Шкорц.

Она је додала и да, са друге стране, мерење талента у односу на спољашње факторе јесте опасност. Када млада особа посматра неке стандарде, они на њу могу деловати обесхрабрујуће.

„Постоје стандарди, али нису одлучујући. Човек је одговоран према себи и према својој срећи и ономе шта он има. Треба разумети да сви имамо таленте и да без обзира да ли одговарамо том перфекционистичком стандарду или не, свако од нас нечим доприноси", закључила је проф. др Бојана Шкорц.