Читај ми!

Како је спој истарског камена и банатске земље довео до узгоја лековитих биљака

Нема граница за лековито биље из Србије, која од извоза у Европу, Америку, Африку и далеку Аустралију заради око 11 милиона евра годишње. Ароматично, зачинско и лековито биље гаји се на површини између две и три хиљаде хектара. Судећи по тражњи ароматичне баште, могле би да буду и три пута веће. Да није све у новцу, потврђује прича из Банатске Тополе.

Дејана Курунци је из Пуле дошла у Банат, где је, како је навела, упознала љубав свог живота. 

„Можемо слободно да кажемо да смо спојили истарски камен и груду банатске земље“, навела је Дејана.

 

Види жено моју равницу, снажно као јадранска бура или банатска кошава Дејану и Золтана везала је љубав према лековитом биљу.

„Прије једно две године је дошао кући и донео четири џака, пуна четири различите биљке, у том случају је то било матичњак, тимњан, мента и камилица. И само рекао: 'Изволи жено' Пресудила је велика љубав Золтанова према биљкама и моја према њему“, додаје Дејана.

Данас, на 35 хектара узгајају органску камилицу, невен, матичњак и чубар по најстрожим европским стандрадима у атару Банаске Тополе, месту са 350 кућа, од којих су 50 празне. Али може ли лековито биље оснажити пољопривреду и села Србије?

„Највећи проблем је радна снага, ево конкретно у нашем селу задњих тридесет година фали више од половине становништва“, наглашава Жељко Курунци.

Копачи - чувари здравља земљишта. Слика од хиљаду речи. Зато литар етеричног уља камилице вреди и 3.000 евра. Дејани су деца била инспирација, тако су настали чаробни напитци, лимунане и друге приче.

„Лични успех ће ми бити када освојим тржиште Србије. Зашто? Препознати смо у свету, то сад након пар година више није упитно, наша роба одлази чак и до далеке Аустралије, међутим оно што мене мало жуља је зашто би ова лепота одлазила напоље? Немогуће је да Србија не може бити тржиште за органско лековито биље“.

У Србији постоји 4.000 самониклих биљних врста, 700 су лековите. Да би смањио искорењивање лековитих биљака Институт за шумарство је уз подршку Министржарства пољопривреде УАП у Пироту покренуо пројекат афирмације плантажног узгоја биља.

„Да се искористе потенцијали приредно економског карктера који су у овом крају велики, с обзиром да се од укупног пољопривредног земљишта користи само 40 посто. И да постоји преко 60 процената радно активног становништва и ресурса слободне радне снаге који се може упослити у овакав вид производње“, навео је др Филип Јовановић из Института за шумарство.

Природно је да се за природу боримо својом и природом која нас окружује и љуби.