Читај ми!

Да ли гласовни асистенти ометају друштвени и когнитивни развој деце

Резултати новог истраживања показују да уређаји који реагују на гласовне команде, попут Сири и Алексе, могу имати дугорочни утицај на емпатију, саосећање и вештине критичког размишљања.

Почевши од подсећања малишана да иду у тоалет до причања прича за лаку ноћ и коришћења као „партнера за разговор“, паметни уређаји који се активирају гласом помажу у одгајању деце скоро од дана њиховог рођења, пише Гардијан.

Међутим, брзи пораст броја гласовних асистената, међу којима су "Google Home", „Амазонова“ Алекса и „Еплова“ Сири, могао би, према новим истраживањима, имати дугорочан утицај на друштвени и когнитивни развој деце, посебно на њихову емпатију, саосећање и вештине критичког размишљања.

„Вишеструки утицаји на децу укључују неодговарајуће одговоре, ометање друштвеног развоја и успоравање процеса учења“, рекао је Анмол Арора, коаутор истраживања објављеног у часопису Archives of Disease in Childhood.

Оно што је највише забрињавајуће је то што деца уређајима приписују људске карактеристике и понашање, а они су, како наводи Арора, „у суштини листа одабраних речи и звукова спојених у реченицу“.

Деца антропоморфизују (приписују људске особине и обрасце понашања), а затим опонашају уређаје, копирајући њихов неуспех да промене свој тон, јачину, нагласак или интонацију говора. Други проблем је недостатак аутоматских очекивања машина да им деца кажу: Молим те/вас или Хвала.

Уређаји су такође ограничени у врстама питања на која могу да одговоре.

„Као резултат тога, деца ће научити веома мали број начина да нешто питају и то увек у облику захтева“, објашњава Арора.

Постоје и проблеми са препознавањем различитих акцената.

„Веома мало дете можда неће моћи правилно да изговори одређене речи, а онда постоји ризик да ће његове речи бити погрешно протумачене и као резултат тога малишан може бити изложен нечему неприкладном“, указао је Анмол Арора, наводећи пример када је десетогодишња девојчица била изложена онлајн изазову где јој је речено да додирне електрични утикач новчићем.

„Ови уређаји не разумеју шта говоре. Они само избацују неке информације као одговор на веома уско дефинисан упит, који је ионако можда погрешно разумео, без икаквог стварног разумевања безбедности и без обзира на то ко их слуша“, нагласио је Арора.

Др Адам Миклоси недавно је објавио студију која доказује да употреба паметних телефона и таблета повезује поново „инсталације у дечјем мозгу“ и да те измене веза имају дугорочне ефекте. Др Миклоси назвао је истраживање које су спровели Арора и његове колеге „важним“ и рекао да је потребно да се уради више како би се компаније навеле да озбиљно схвате ово питање.

„У овом тренутку, ови уређаји су веома примитивни јер људи који их развијају не маре за интеракцију људи или њихов утицај на развој деце. Они знају како одрасли користе ове уређаје, али начин на који их деца користе и утицај који имају на децу су веома различити. Потребно нам је много више истраживања, као и етичке смернице за њихову употребу од стране деце“, нагласио је Миклоси.

Међутим, др Керолајн Фицпатрик, канадска научница која са тимом испитује употребу дигиталних медија од стране деце и њених импликација на промовисање заједништва (Digital Media Use by Children and Its Implications for Promoting Togetherness: An Ecosystemic Approach) сматра да нема разлога за забринутост.

„Истина је да је деци потребан богат контекст и сигнали за учење и развој вокабулара који тренутно не могу да прођу кроз интеракцију са технологијом јер она пружа само минималне информације и алате и контекст“, образложила је др Фицпатрик.

„Дете које је већ било стидљиво или које је провело превише времена на свом уређају могло би да развије социјалне вештине и социјалне компетенције нижег квалитета у односу на своје вршњаке, као и да има потешкоће у коришћењу основних формулација учтивости и лоше развије невербалне комуникацијске вештине – као што су начини да некога прекину током разговора или успостављање контакта очима“, навела је др Фицпатрик истичући да би та деца имала лошије односе са својим вршњацима, наставницима и члановима породице и повећану социјалну изолацију.

„Међутим, док год се родитељи придржавају препоручених граница за децу и док деца имају довољну количину интеракције са старатељима и вршњацима, мислим да не би требало да постоји разлог за узбуну“, поручила је др Фицпатрик.

број коментара 0 Пошаљи коментар