Читај ми!

Зашто свиње у солитеру некога радују - а друге озбиљно забрињавају

У кинеској провинцији Хубеj отворена је највећа светска фарма свиња у једном објекту. Већ се чују критике да би такав потез могао да повећа ризик од ширења болести животиња.

На јужној периферији Еџоуа, града у централној кинеској провинцији Хубеj, огромна зграда у стилу уобичајеног стамбеног објекта, гледа на главни пут. Али није намењена канцеларијским радницима или породицама. Са 26 спратова, то је убедљиво највећа фарма свиња у једној згради на свету, са капацитетом да преради 1,2 милиона свиња годишње.

Солитер намењен фарми за узгој свиња својеврсни је одговор Кине на њену велику потражњу за свињетином, најпопуларнијим животињским протеинским производом у земљи.

Небодер-фарма почела је производњу почетком октобра када је компанија која стоји иза објекта - „Хубеj жонгкин кајвеи модерн фарминг" - у објекат примила првих 3.700 крмача.

Компанија је нова у сектору узгоја свиња, углавном се бавила производњом цемента а један од производних погона за цемент, сада сеуправо налази поред нове фарме свиња.

Из компаније су саопштили да је првобитно било планирано да се инвестира у производњу готове хране, али да је до промене плана дошло након, како су истакли, успоравања грађевинске индустрије у Кини. Ђин Лин, генерални директор компаније, рекао је да компанија види модерну пољопривреду као сектор који обећава и прилику да користи сопствени грађевински материјал за изградњу фарме свиња.

За неуобичајену фарму свиња заправо су предвиђене две зграде. Иза тренутне оперативне, приводи се крају и зграда идентичног изгледа. Када се комплекс обједини у потпуности покренути, обезбедиће комбиновану површину од 800.000 квадратних метара простора, са капацитетом за 650.000 животиња.

Храњење на дугме и више кругова дезинфекције 

Фарма вреди око 500.000 евра, има услове за рад где се користи гас, у проторијама се контролише температура и обезбеђена је адекватна вентилација, а животиње се хране кроз више од 30.000 аутоматских места за храњење притиском на дугме у централној контролној соби.

Из компаније наводе да ће отпад који остаје после њиховог процеса узгоја свиња и производње меса, бити третиран и коришћен за производњу биогаса, који се може користити за производњу електричне енергије и загревање воде на фарми. 

Такође су истакли да ће се од радника тражити да прођу кроз више кругова дезинфекције и тестирања пре него што им се дозволи улазак.

Кина је покушала да унапреди своју производњу свињског меса, пошто троши око половину свињетине на читавом свету и након што је изгубила чак 100 милиона свиња због смртоносне болести свиња услед афричке свињске куге између 2018. и 2020. године, а која је погодила и европске фармере.

Године 2019, власти су најавиле да ће дозволити изградњу високих објеката за узгој свиња. Најаву су поздравили инвеститори, укључујући „Кингеи смарт агрикалтар" у којој кажу да је такав модел производње у високим зградама ефикаснији, биобезбеднији и еколошки прихватљивији.

„У поређењу са традиционалним методама узгоја, високе фарме свиња су паметније решење, са високим нивоом аутоматизације и биолошке сигурности. Истовремено, имају предност у уштеди ресурса", рекао је Жу Женгјонг, професор на Институту за науку о животињама Кинеске академије пољопривредних наука, који је рекао да је њихова популарност порасла након избијања афричке свињске куге.

Шта брине стручњаке 

 

Само у југозападној провинцији Сечуан планиране су, или су у изградњи, 64 вишеспратне фарме - од 2020. године.

Међутим, има и стручњака који тврде да велике фарме са интензивним капацитетима - повећавају вероватноћу све већих избијања и преноса одређених болести.

„Овакви објекти могу да смање интеракције између домаћих и дивљих животиња и њихових болести, али ако болест уђе унутра, могу избити између животиња попут шумског пожара. Видео сам више извештаја о њиховој 'биобезбедности', 'ефикасности' и 'одрживости'. Слушамо исту причу за затворене објекте у САД. Међутим, постоји врло мало доказа да овакви објекти заиста имају било коју од тих предности", рекао је Метју Хајек, доцент за студије животне средине на Универзитету у Њујорку.

Дирк Фајфер, професор на Катедри за здравље градског становништва на Универзитету у Хонг Конгу, сложио се и рекао: „Већа концентрација животиња, већи је ризик од настајања и ширења инфективног патогена, као и моћ за њихову мутацију".

„Вероватно ће још важније питање бити - да ли је ова врста производње у складу са потребом да се крене ка смањеној потрошњи меса, с обзиром на очигледно незаустављиву претњу разорних климатских промена која са повећаном потражњом одређених намирница широм света има јаку везу", додао је Фајфер.