Читај ми!

Шта нас то чини срећним у животу

Истраживачи са универзитета Харвард направили су студију о развоју одраслих људи мушке популације током последњих 80 година. Циљ истраживања био је да се утврди шта мушки део популације чини здравим, срећним и веселим.

Једна од ствари која изазива одећај радости у људима су блиске везе међу људима, јер су оне заштита од животних изазова, а побољшавају ментално и физичко здравље. У Харвардској студији о развоју одраслих стручни тим је пратио животе 724 мушкарца током 80 година уназад.

Припадници мушке популације према истраживањима подељени су у две групе. Једној су припадали студенти друге године на универзитету Харвард, а другу групу су чинили дечаци који потичу из сиромашних делова Бостона, од периода адолесценције па до дубоке старости.

Почевши истраживаље још 1938. године истраживачи су постављали питања мушкарцима о њиховим животима, здрављу и раду.

На основу искустава испитаника и личних прича дошло се до закључка да на срећу утичу просперитрет у животу, блискост са пријатељима, породицом, заједницом. Све наведено није имало никакву везу са генима, позицијом и популарношћу у друштву.

Роберт Валдингер, психијатар у Општој болници у Масачусетсу, професор психијатрије на Харвардској медицинској школи и четврти директор студије истакао је да наши односи имају снажан утицај на здравље.

„Током деценија студија је открила да је усамљеност токсична. Друштвене везе људе чине срећнијим, физички здравијим и они живе дуже", истакао је проф. Валдингер.

Истакао је да су људи који су више изоловани него што желе „мање срећни", суочавају се са слабим здрављем  већ у средњим годинама. Њихов мозак губи функције много раније у односу на људе који живе у заједници. Такође усамљени људи живе краће.

Валдингер је приметио да је квалитет блиских односа од кључне важности.Такође је истакао да се на основу истраживања могло утврдити какву старост ће имати поједини припадници мушке популације.

„Када смо са 50 година сакупили све што смо знали о њима, није њихов ниво холестерола у средњим годинама предвидио како ће остарити, већ колико су били задовољни својим везама", рекао је проф. Роберт Валдингер.